Istinita bajka: “Frulaš iz Hamlena” je stvarno postojao i deca su stvarno nestala (VIDEO)

Poznajete li “Frulaša iz Hamelna“? Neki da neki ne, ali priča koja sledi je zanimljiva, iako se danas priča kao bajka. Hameln je grad u Nemačkoj iz kog je 1284. godine nestalo 130 dece, na vrlo čudan i sablasan način. I to je istinit događaj.

Sve je počelo od pacova

U bajci braće Grim, ovaj gradić napadaju pacovi. Meštani su pokušali na sve moguće načine da se reše pacova, ali ništa nije uspevalo. Onda se pojavio mladi frulaš Pid Piper (Pied Piper), obučen u čudnu šarenu odeću i ponudio se da grad spasi nesreće. Jedino što je tražio je – novac.

Meštani su se složili da će mu platiti koliko traži, samo da im pomogne i oslobodi ih napasti. Mladić je sviranjem frule odveo pacove do reke Vzer (Weser), oni su se udavili i tako je grad spasen. 

A onda – bez nagrade za frulaša

Kada su se seljaci predomislili i nisu mu hteli da frulašu isplate obećani novac, mladić je na isti način odlučio da iz gradića odvede svih 130 dece.

U originalnoj verziji priče, kad je stanovništvo bilo na nedeljnoj misi, frulaš je decu odveo na reku, gde su se podavili svi osim jednog hromog dečaka koji je zaostajao za ostalima. Ili troje dece, jer je jedno bilo hromo, drugo gluvo, a treće slepo. Oni su obavestili stanovnike šta se dogodilo.

Po drugoj verziji priče, deca su jednostavno nestala, a u modernim varijantama bajke, grubi kraj priče je promenjen – deca su zatvorena u pećinu i vraćena su kad su meštani isplatili dug sviraču. Ili da ih je svirač odveo na planinu Kopenberg.

Ima tu još verzija priče. Frulaš je decu omađio specifičnom melodijom i odveo ih u šumu. Gradonačelnik koji je bio očajan, jer je i njegov sin otet, platio je frulaša i priča se završava srećnim krajem.

Deca jesu “nestala”, pacovi su se pojavili tek 275 godina kasnije

Prvo pismeno pominjanje događaja je iz 1384. godine, kada je u gradskom letopisu zapisano: “Prošlo je 100 godina od kako su naša deca otišla“. Pacovi se, međutim, prvi put pominju tek oko 1559. godine.

Postoji mogućnost da su deca umrla prirodnim putem zbog neke zaraze ili nesrećnim slučajem, a da sam frulaš simboliše smrt. Varijante ove tvrdnje ukazuju na to da su se deca možda udavila u Vezeru, stradala zbog klizišta ili epidemije.

Neka nagađanja su uistinu strašna, pa tako neki misle da je hamelnsku decu odvukla neka paganska ili jeretička sekta do šuma kod Kopenbrigea zbog ritualnog plesa, gde su stradala na klizištu, u poplavi ili u vrtači.

Frulaš – đavo, a Mocartu inspiracija

Sredinom 15. veka nastao je Lineburški rukopis u kome je zapisano: “U godini 1284, na dan Svetih Jovana i Pavla 26. juna, od strane frulaša obučenog u mnoge boje, 130 dece rođenih u Hamelnu je zavedeno i izgubljeno na mestu pogubljenja kod brežuljka“. Ovo je najstariji sačuvani opis događaja. Ne zna se na koji se tačno brežuljak misli.

Kasnije su ljudi tvrdili da je frulaš, zapravo, bio đavo.

Ova priča ovekovečena je i u Mocartovoj operi “Čarobna frula“.

Inspiracija – bookvar.rs, glas-slavonije.hr, bhmagazin.com, b92.net

Fotografije: Pixabay, bookvar.rs, oldthing.de, ealthywithmusic.de, old.bildpostkarten.uni-osnabrueck.de

Ostavite komentar

%d bloggers like this: