Himna svih tužnih ljubavi i patnji: Sa kafanskih salveta u svevremenski hit (VIDEO)

Lepe Jelene više nema. Otišla je Bogu na istinu, evo već skoro dve godine. Lepota joj je, kažu oni koji su je poznavali, ostala do poslednjeg dana. A lepota je, opet, stanje duha. I pobija onu staru krilaticu da je lepota prolazna. Vremenom postane drugačija, ali ostane. Stih će zauvek biti tu da opominje, kao i pesma “Nit’ je Sofka, nit’ je Koštana, već najlepša Lela, Jelena“.

Opet sam se vratila na korene. U Vranje. Da vam ispričam priču o pesmi. Onoj zbog koje je srča u kafani bila tolika da je jedva mogla da se pokupi, a zaostali delovi stakla zatureni pod šankom i ćoškovima i dalje tugovali za neuzvraćenim i propalim ljubavima.

Nadimak po dedi

Nekada su se kicoši i momčadija okupljali pred kapijom u Hercegovačkoj 20 u Vranju. Tu je živela ubava Jelena Đorđević Numerka. Što Numerka? Bio je to porodični nadimak. Po dedi kome je sva roba bila “prva numera“. U Vranju postoji običaj da se stare vranjske porodice prepoznaju po nadimcima koji se prenose sa kolena na koleno. Tako je i Jelena Đorđević bila i ostala najpoznatija kao Lela Numerka. Nije bilo porodice u starom delu Vranja, u blizini Baba Zlatine ulice gde je živeo Bora Stanković, koja nije imala nadimak. Koja kaldrma dalje, živela je Lela Vranjanka.

Nadimak joj je ostao od dede Zamfira, poznatog trgovca. On je, na pitanje kupaca: “Kakva ti je roba, gazda?” uvek odgovarao: “Prva numera“.  U prevodu, najbolja. Prva numera je ostala porodična odrednica i znamenje Đorđevića.

Pesma obeležila živote, sem Jeleninog

Kako to obično biva, pesma je obeležila mnoge ljubavi, patnje i živote. Osim Jeleninog. Ona godinama nije znala da je pesma nastala zbog ljubavi prema njoj. Napisao je i komponovao poznati i jedan od najpopularnijih pevača i kompozitora tog vremena Dragan Toković, veliko ime tadašnje estrade i naočit Crnogorac za kojim su patile mnoge žene.

Da lepota ne donosi lagodan život potvrdila je lepa Vranjanka. Zaljubila se u 17. godini i tada se udala za jednog učitelja iz Leskovca. Preselila se u Leskovac. U braku je bila od 1952. do 1957. godine, kada se razvela i Vratila u Vranje. Radila je u “Duvanskoj industriji“. Jelena više nije htela da se udaje, jer je odlučila da se brine o ostarelom ocu Miti. To nije sprečilo udvarače da obitavaju oko lepe Jelene.

Pesma pevala jedno, istina nešto sasvim drugo

Pesma jeste postala lična karta Staniše Stošića. Lela jedva da je znala Tokovića i nije imala pojma za njegove emocije prema njoj. Šta god da je pesma rekla, oni nikada nisu bili zajedno, niti mu je iko “Lelu ukrao” jer, nije ni bila njegova. Ako je ćemo već u pesničkom smislu, Jelena je to bila, ali na najlepši i najneviniji način.

U kafani “Kičer” se tog toplog prolećnog dana u Vranjskoj banji 1973. godine održavao ispraćaj povodom odlaska iz Vranja Zorana Miladinovića, tadašnjeg trenera “Dinama“. U kafani je bio sav viđeni svet.

Ples ih je spojio

Toković je bio jedan od Miladinovićevih najboljih prijatelja, i naravno, došao je na proslavu. Bila je tu i lepa Jelena. Drugarice su je zadirkivale da je gleda, a ona kao prava dama nije obraćala pažnju, sve dok nije prišao njenom stolu i pitao da li može da sedne pored nje. Zamolio ju je za ples. Tokovića su svi molili da uzme mikrofon i otpeva nešto. Izvinio se i odbio, rekavši da će im ostati dužan pesmu, a žitelji Vranja nisu ni sluteli na kakav će se način odužiti Vranju, još istog dana. Jedna od najlepših vranjskih pesma je rođena.

Napisao je pesmu na salvetama i kafanskim računima posle plesa i posle komplimenata Jeleni, da je najlepša žena koju je ikad video. Eto kako nastaju pesme uz koje se generacije napijaju. Jurtro posle, pred kućom Đorđevića zastali su automobili i – limuzina. Izašao je Dragan Toković sa buketom cveća. Cveće je završilo kod Jelene, a Toković je otišao.

Sa salveta među hitove

Onda posle nekoliko godina oglasio se telefon u Jeleninom stanu. Bio je to Staniša Stošić. Pesma napisana na salvetama i računima počela je da živi.
Zvučao je uzbuđeno dok joj je govorio: “Lelo, slušaj, moram da ti otpevam jednu pesmu i prenesem poruku čoveka koji ju je tebi u slavu napisao“, rekao je, i po prvi put zapevao ono što je do danas doživelo nebrojeno pevanja i prepeva.

Pevao je “Lelu Vranjanku“, a ona je skamenjena slušala njegov glas. Nije mogla da poveruje da peva o njoj. Kako je završio sa pesmom zaćutao je i onda izgovorio: “Kada joj budeš otpevao, reci joj da je to pesma posvećena njoj, i da je to onaj dug koji sam odužio Vranju! Nigde toliko lepih žena nisam video kao tamo, ali, opet, nijedna tako lepa kao Lela Vranjanka“, bila je to Tokovićeva poruka posle koje je Lela u neverici, spustila slušalicu. Ostala je ravnodušna prema pesmi kao da nije bila deo nje.

Koja li je to j Lela Vranjanka?

Mala varošica se trudila da otkrije o kojoj je Leli reč. Vranjanke su se trudile da dokažu da su baš one Lela iz pesme. Ona prava je ćutala i živela svoj život. Ostala je srcelomka i boem, poput svog oca Mite, koji se kroz život vodio maksimom: “Samo jednom se živi“.

Dok je Jelena bila živa, volela je kafanu. Kada bi se naručila i zapevala “Vranjanka” ona je ćutala postiđena. Ne zbog pesme, već što nije mogla da prihvati činjenicu da je deo legende. Jelena je volela život. Volela je da se dotera, da klapara štiklicama po kaldrmi da prošeta čaršijom posred glavne ulice, svesna da mnogi muškarci pate za njom i da je prati stotinu pogleda. Volela je i bila je voljena, a sebe je doživljavala kao drugarčinu i lafčinu više nego kao femme fatale.

Ipak, pred kraj života Jelena se udala. Lela Vranjanka bila je do poslednjeg dana bila vitalna i voljna da se uhvati u kolo, naročito kada začuje tu njenu pesmu, njoj posvećanu.

Srpska ili svetska?

E sad, melodija pesme je, navodno, urađena na osnovu stare grčke melodije za pesmu “Misirlou“, što u prevodu znači “Egipćanka muslimanka“.

 

A sad idem dalje. Dik Dejl je obradio ovu grčku melodiju 1962. koja je kasnije iskorišćena za film “Petraračke priče” (Pulp Fiction):

 

Evo i scene iz “Petparačkih priča“:

Korak dalje i pesma nas vodsi do Turske, gde kažu da je to stara arapska pesma o egipatskoj devojci:

Pozdravila te Lela Vranjanka

Sad da se vratimo na našu Lelu. Dok se jednom šetala sa drugaricom Knez Mihailovom ulicom u Beogradu, u kafani “Grčka kraljica” je začula muziku. Njih dve su odlučile da uđu. Za klavirom je bio Dragan Toković, pa mu je Jela preko konobara poručila: “Pozdravila te Lela Vranjanka“. Čuvši to, okrenuo se i potražio ju je pogledom po sali, osmehnuo se i došao za njen sto. Dugo su razgovarali o svemu osim o pesmi, valjda čekajući da je se onaj drugi dotakne, ali… Nije ga ništa pitala, nije ga posle toga nikad više ni videla i mnoga pitanja su ostala bez odgovora. Možda je tako i bolje. Srušila bi svu magiju koju pesma i danas ima.

Staniša Stošić je u mnogim intervjuima govorio o svojoj drugarici Leli Vranjanki vrlo obazrivo. Znao je da ne želi nikakvo eksponiranje, tako da nikad nije pomenuo njen nadimak Numerka, koji bi je izdvojio od ostalih Leli kojih je Vranje prepuno.

Međutim, posle skoro deset godina od kad se pesma zavrtela, jedna novinarka došla je do Jelene i rekla da zna da je ona ta lepa Vranjanka iz pesme i da želi da uradi priču sa njom. Sve se saznalo, a ona nije previše uživala u tome. Bilo joj je vrlo neprijatno kada se negde zapeva pesma, a nju pozovu da ustane, ili da se popne na binu, praćena rečima: “Ovo je ta legendarna Lela Vranjanka, opevana za vek i vekove“. Jeleni Đorđević nije bila potrebna reklama vodila je jednostavan, ispunjen i srećan život. Međutim, vremenom se navikla, pa je i sama znala da zapeva “Vranjanku“. Najviše je volela pesmu “Svirajte mi čalgii“.

Jelena Đorđević preminula je u 82. godini, sredinom septembra 2016. Ne znam da li joj je na ispraćaju svirana njena pesma.

 

Inspiracija – blic.rs, Press

Fotografije: Facebook, Youtube, blic.rs, b92.net, kupindo.com, svet.rs, vranjnet.rs 

Ostavite komentar

%d bloggers like this: