Hanibal ante portas: Velika opomena manje vojske i kobna odluka

Hanibal ante portas” ili “Hanibal je pred vratima” – to je rečenica koju je uplašeno stanovništvo Rima, u potpunoj panici izgovaralo kada je Hanibal, čuveni kartaginjanski vojskovođa dobijao bitke i približavao se Kani, u jugoistočnoj Italiji. Tada je evropski kontinent prvi put video slonove, koje je Hanibal koristio u pohodu na Rim. Kartagina je bio antički grad na podoručju današnjeg Tunisa oko kog se stvorilo i Kartaginjansko carstvo, najznačajnija pomorska sila na Mediteranu, do Punskih ratova.

Kartagina
Kartagina

Naime, 3. avgusta 216. godine pre nove ere dogodila se bitka kod Kane, pošto je Hanibalova vojska, uz veliki trud i još veće muke, prešla Alpe.

Bila je to jedna od najznačajnijih i najviše proučavanih bitaka u istoriji. Vojska od 50.000 Kartaginjana imala je na čelu Hanibala i suprotstavila se mnogo većoj rimskoj vojsci od 86.000 vojnika, koju su vodili konzuli Paulije Julije Emilije i Terencije Varo. Hanibalova taktika dovela je Kartaginjane do pobede.

Bitka kod Kane

Bitka kod Kane se dogodila se u vreme Drugog punskog rata. Hanibal je postrojio svoje snage vrlo smišljeno. Konjicu je stavio na krila, dok je u sredini izmešao veterane i neiskusne vojnike. Hanibal se, za razliku od rimskih komandanata koji su bili uz konjicu na krilima vojske, nalazio u sredini, među pešadijom. Slonovi, koji su izazvali paniku koju sam napomenula u prvom pasusu, do Kane su izginuli.

Posle sukoba lake pešadije, došlo je do sukoba teške pešadije u sredini bitke i konjice na krilima. Dok je rimska pešadija polako potiskivala Kartaginjane u sredini bojnog polja, njihova laka pešadija na krilima se nije odmah uključila u borbu, već su rimskoj pešadiji prišli sa starne. Prednost kartaginjanske konjice naterala je rimske protivnike na beg.  Kartaginjanska konjica napala Rimljane s leđa. Ubijeno je oko 50.000 Rimljana, uključujući Paulija, dok su Kartaginjani imali svega šest do osam hiljada mrtvih. Prema nekim proračunima, u poslednjim trenucima bitke svakog minuta je umiralo oko 600 Rimljana. Smatra se da je 50 do 70.000 rimskih vojnika ubijeno ili zarobljeno u bici kod Kane. To je bio jedan od najkatastrofalnijih poraza u istoriji starog Rima i jedna od najkrvavijih bitaka u istoriji.

Rimska legija je bila uvežbana, organizovana i opremljena, među najboljim vojnim jedinicama tog vremena. Ipak, Rimljani su dobili propisnu lekciju. Čak i najbolja vojska može da bude pobeđena ako nije dobro vođena. Rimljani nisu iskoristili brojčanu moć, a nisu ni blagovremeno reagovali na prodor kartaginjanske konjice. Hanibalova greška je bila što nije potpuno uništio Rim kad je već mogao.

Ipak, iako je bitka predstavljala veliki taktički poraz za Rimljane, strateška prednost Rima u smislu ljudstva i odanosti njegovih saveznika omogućila mu je da se brzo oporavi i porazi Hanibala kod Zame 202. godine pre nove ere i tako dobiju ceo rat.

Šta je predhodilo Drugom punskom ratu

U Prvom punskom ratu Kartagina je izgubila Siciliju, ali sve je nadoknadila šireći se u Španiji. Prema sporazumu između Kartagine i Rimske republike Kartaginjani nisu smeli da idu severnije od reke Ebro. Došlo je do koškanja, napadnuta je provincija Sagunt, kod sadašnje Valensije. Sagunt je izazvao Kartaginjane napadajući okolna plemena koja su bila pod protektoratom Kartagine. Hanibal je napao Sagunt, koji je bio pod rismkom zaštitom. Rimnjani su zahtevali Hanibalovu predaju. Pošto je to Kartagina odbila, Rim je objavio rat. Hanibal je krenuo iz Nove Kartagine u proleće 218. pre nove ere.

Prelazak preko Alpa
Prelazak preko Alpa

Na Pirinejima je Hanibal ostavio 11.000 vojnika i prešao u Galiju sa 50.000 pešadinaca i 9.000 konjanika. Tu su mu se predala galska plemena, pa je došao do reke Rone. Hanibalova vojska je tu imala 38.000 pešadinaca i 8.000 konjanika i 37 ratnih slonova. Hanibal je došao do Alpa. Na Alpima se susreo sa surovom klimom, još surovijim terenom i gerilskim napadima lokalnih plemena. Ipak, on je uspešno prešao Alpe, što je bilo jedno od najvećih vojnih dostignuća u antičko vreme. To je bilo veliko iznenađenje za Rimljane. Spustio se sa brda u Severnu Italiju, ali sa duplo manje vojnika. Ostalo mu je samo nekoliko slonova. Hanibal je na putu izgubio 20.000 vojnika.

Hanibal je ušao na rimsku teritoriju i time je osujetio namere Rima da se bitka odvija na stranom terenu. Publije Kornelije Scipion je komandovao rimskim trupama, koje su poslate da zaustave Hanibala. On nije očekivao da Hanibal pređe Alpe. Očekivao je borbe sa Hanibalom u Španiji. Sa malim snagama u Galiji, pokušao je da zaustavi Hanibala. Poslao je vojsku u Italiju da bi sprečio Hanibalovo napredovanje.

Hanibal je pokazao vojnu veštinu pobedom protiv Rimnjana u bici kod Trebije 218. pre nove ere. Rimljani su u toj bici pretrpeli teške gubitke.

Osiguravši pobedu u severnoj Italiji, Hanibal je tu prezimio zajedno sa Galima. U proleće 217. pre nove ere, odlučuje da ide južnije. Rim je bio obavešten o teškom porazu i Senat pravi planove kako da se suoči sa opasnošću. Čekali su ga u Araminu na Jadranskom moru i u Aretijumu, blizu planinskom prelazu na Apeninima.

Hanibal je krenuo pored Arnoa, kroz veliku močvaru. Hanibalova vojska je marširala četiri dana i tri noći kroz močvare , što je dovelo do teškog zamora . Hanibal je prešao Apenine bez otpora, ali u močvarama je izgubio dosta vojnika i preostale slonove.

Stigavši u Etruriju u proleće 217. pre nove ere, Hanibal odlučuje da jednog od rimskih vojskovođa Flaminija navuče u bitku. To je i uspeo i u bici kod jezera Transimen uništava Flaminijevu vojsku, a Flaminije je ubijen.

Hanibal više nije imao nikoga ispred sebe sve do Rima. Rim je bio u stanju panike posle teškog poraza u bici na jezeru Trasimen. Hanibalu je bio otvoren put na sam Rim. Tada se postavljao diktator kome su date sve mogućnosti. Za diktatora je odabran Kvint Fabije Maksim zvan Kunktaktor (Onaj koji odgađa).

Hanibal je krenuo taktikom uništavanja, najpre Apulije, pa onda i Kampanje, najbogatijih delova Italije. Hanibal je tako hteo da izazove Fabija. Fabije je sve to pratio, ali nije ulazio u bitku. Uništavanje je stvorilo bes i kod vojske i u rimskom Senatu. Fabije je postao vrlo omražen.

U zimu, Hanibal odlučuje da treba da prezimi na drugom mestu, jer Kampanja bila razorena. Fabije je zatvorio sve prolaze iz Kampanje. Jedan kartaginjanski general je smislio kako da se zavaraju Rimljani. On je u po noći prikupio svu stoku i zavezao joj baklje za rogove. Tako su Rimljani mislili da Kartaginjani nameravaju da prođu noću kroz šumu i krenuli su za stokom. Tako je Hanibal prešao u Apuliju, gde je prezimio.

To je bio težak poraz za Fabija, pa on biva smenjen. Tokom  217. pre nove ere, Hanibal nije uspeo da dobije sledbenike među Rimljanima. U proleće 216. pre nove ere, Hanibal  je preuzeo Kanu i tako sprečio snabdevanje Rima. Tako i dolazi do čuvene bitke kod Kane, kao i do Hanibalove greške – odluke da ne uništi Rim. To mu se kasnije višestruko vratilo.

 

Fotografije: Wikipedia, Pinterest, globalcir.com, newsweek.rs, geektyrant.com, realmofhistory.com, meh.com, crystalinks.com, warfarehistorynetwork.com,  ancienthistorylists.com, painting-mythology.blogspot.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: