Duh Žrnova opominje: Stari slovenski grad čuva Avalu

Starog grada Žrnova na Avali odavno nema. Srušen je, a da niko ne zna pravi razlog. Postoje razna nagađanja ali ni jedno ne daje istorijski pouzdan odgovor. Optužbe su uvek padale na komuniste kao su uništavali istoriju, ali i pre komunista bilo je onih koji nisu vodili računa o zaostavštinama predaka. Na primer, kralj Aleksandar I Karađorđević.

Šta je kralju zasmetalo kod mesta na kom su se ljudi pre više od 4.000 godina bavili rudarstvom i koje je turski putopisac iz 17. veka Evlija Čelebija spomenuo kao jedno od šest najznačajnijih utvrđenja u Srbiji?

Skordisci, prvi stanovnici Žrnova

Beograđani danas ili znaju ponešto o Žrnovu ili ne znaju ništa. Žrnov je bio poznat i kao Žrnovan. Pre mnogo hiljada godina, tu su obitavali prvi poznati rudari Skordisci. Oni su bili mešavina Slovena i jednog keltskog plemena. Avala je bila bogata raznim rudama. Skordisci su bili vešti i u obradi metala i kovanju, a smatra se da su baš oni podigli prvo utvrđenje na Avali.

Naravno, onda dolaze Rimljani. Za utvrđenje su izabrali tu lokaciju da bi kontrolisali prilaz Singidunumu, ali i da bi zaštitili svoje rudnike koji su bili stotinak metara od vrha Avale.

Srbi, pa Tursci osvajači

U srednjem veku su na tom mestu utvrđenje podigli Srbi, koje su zauzele Osmanlije. Dve godine kasnije Žrnov je, pored Golupca, Kruševca i Novog Brda, vraćen Srbima, a 1458. se ponovo našao u rukama Osmanlija. Žrnov su tada Osmanlije ojačale dodatnim bedemima, da bi napadale Beograd, koji nikako nisu uspevali da osvoje. Baš zbog tog položaja, Žrnov su Turci zvali “Havala”, što je značilo “prepreka”. Iz tog naziva je izvedeno
ime Avala.

Mađari su 1515. godine pokušali da zauzmu Žrnov, ali se taj njihov pokušaj okončao porazom i gubitkom teške artiljerije. Sa padom Beograda 1521. godine Žrnov počinje da gubi svoj strateški značaj.

Zaboravljeni grad do 1934.

Žrnov je tako pao u zaborav i prepušten je vremenu od 18. veka. Bez obzira na sve, dobro je očuvan i stajao je do 1934. godine, tačnije do aprila te godine kada je kralj Aleksandar Karađorđević odlučio da ga sruši. Razloge za tu odluku kralj nikada nije saopštio, a istoričari tvrde da ni tadašnji Beograđani nisu verovali da će to zaista učiniti. Javnost je negodovala, ali su ostaci Žrnova, ipak, bili minirani čitava dva dana, sve dok 19. aprila 1934. od njega nije ostalo ništa.

Da je kralju sve to bilo važno, govori u prilog činjenica da je radove nadgledao i usput se fotografisao. Koliko je sve to bilo bahatogovori podatak da je jednom dugme za miniranje pritisnuo tada desetogodišnji knez Aleksandar, sin kneza Pavla.

Original baš i nije original

Ono što je javnosti poznato je da je rušenje Žrnova bilo zbog dizanja spomenika Neznanom junaku po nacrtima Ivana Meštrovića. Trend u to vreme u svetu je bio da se dižu spomenici u znak sećanja na sve žrtve Velikog rata. Meštrović je tražio ravnu površinu za svoje “originalno” rekemk delo, a najbolje se u tu sliku uklapao vrh na Avali.

Ipak, Meštrovićevo “originalno” remek delo je kopija, nešto izmenjena, grobnice persijskog cara Kira. U avalsku piramidu uzidano je 4.000 kubika obrađenog kamena koji je železnicom dovožen iz Primorske banovine. Ceo kompleks je završen 1937. u septembru, a otvoren na Vidovdan 1938. godine.

Objašnjenja nema

Logično objašnjenje za rušenje Žrnova kaže da je kralj Aleksandar bio jugoslovenski, a ne srpski kralj, pa je morao da se ponaša tako. Jugoslovenstvo je predstavljeno u karijatidama na spomeniku Neznanom junaku. To su kamene skulpture žena u narodnim nošnjama iz šest banovina kraljevine Jugoslavije, a spomenik Novom svetskom poretku napravljen je u obliku piramide.

Tu za Žrnov nije bilo mesta. Neko bi čak rekao da je Karađaorđević ovim potezom pokušao da se dodvori Hrvatima i da je zato za tvorca spomenika izbran upravo Ivan Meštrović kao – Hrvat.

Masoni ili…

Zakulisna priča kaže da su Ivan Meštrović i kralj Aleksandar bili masoni. Gradnjom spomenika su ispunili obećanje dato Slobodnim zidarima. Poznato je da je Beograd za masone bio strateški veoma važno mesto. U prilog tome govori i rušenje stare kapele na Lovćenu zbog podizanja mauzoleja Njegošu. Projekat je, radio upravo Ivan Meštrović.

Bunili su se Beograđani, bunili su se sveštenici i patrijarh tog vremena. Nisu verovali da će Žrnov nestati. I nestao je. A kralj Aleksandar nije dočekao da vidi monumentalnu građevinu na vrhu Avale. Ubijen je šest meseci posle miniranja Žrnova, u Marseju oktobra 1934.

Fotografije: freshpress.info, medias.rs,vestinet.rs, srbijadanas.net, danas.rs

Ostavite komentar

%d bloggers like this: