Svevremenski Dubrovnik: Večiti grad slobode

Grad na obali Jadranskog mora koga čuva Sveti Vlaho, već vekovima odoleva osvajačima. Dubrovnik je dobio ime po gustoj hrastovoj (dubovoj) šumi koja ga je okruživala. Nekada grad – država Dubrovačka Republika danas je nezaobilazna turistička atrakcija. Stari grad opasan je prepoznatljivim zidinama od kojih se ističe tvrđava svetog Ivana. Do Dubrovnika vode mnogi putevi, a čuvaju ga brda Srđ i Lokrum. Čak je i engleski kralj Ričard Lavlje srce posle krstaškog pohoda 1192. godine pod Lokrumom našao sklonište od oluje.

Leti sve vrvi od ljudi koji u „rekama“ ulaze kroz Vrata od Pila. Sve ih pozdravlja sveti Vlaho iznad kapije, koji uvek u ruci drži maketu svog grada. Dubrovnik je poznat i kao Raguza. To je njegovo latinsko ime. Još 1979. uvršten je u Uneskovu listu svetske baštine. Smatra se da su ga osnovale izbeglice iz Epidaurusa pred najezdom Slovena i Avara u sedmom veku. Ipak, novija istorija pokazuje da je naselje na mestu Dubrovnika postojalo još u doba starih Grka.

Kafa na Stradunu

Čim kročite na tlo starog grada osetićete magiju po kojoj je grad nadaleko čuven – stare zgrade, dalmatinski „šmek“, novo i staro u jednom. Čim se „upoznate“ sa svetim Vlahom, o kome kruži priča da je sišao na zemlju da bi Dubrovniku najavio razorni zemljotres u proleće 1667. godine, stižete na Stradun. O da, onaj lepi Stradun koga se svi koji su nekad živeli u velikoj Jugoslaviji dobro sećaju. Jer mnogi su sedali u avion samo da bi popili kafu na ovom mestu. Nekada močvarni kanal, a danas centar Dubrovnika popločan blistavim kamenim blokovima, s razlogom nosi naziv „ulica salon“. Međutim, kafa na Stradunu nije više toliko pristupačna za turiste iz Srbije. Pet evra za kapućino je ipak mnogo, ali i pored toga, kafići su dupke puni.

Osim cena, doživljaj koji Dubrovnik nudi je neprocenjiv. Makar se samo šetali i razgledali građevine, među kojima je svaka istorijski spomenik, ispunićete dan. Odmah ćete zapaziti da je sveti Vlaho svuda, ne samo na Vratima od Pila. U centru je i njegova crkva, a nekada u srednjem veku je sve bilo podređeno njemu. Knez se birao na svakih mesec dana da ne bi ogrezao u bahatost. U ime svetog Vlaha se odlučivalo o svemu što u vezi sa uređenjem grada, kovali su se novci, kretalo se u trgovinu i na morsku pučinu.

Putovanje u prošlost

Upustite se u avanturu, a uske ulice Dubrovnika će vam biti vremeplov koji će vas vratiti koji vek unazad. Iz ranog perioda krasi ga Orlandov stub, ali i gradski zvonik sagrađen još 1444, a na njemu stoji sat za mesečeve mene. Velika Onofrijeva česma je dosta stradala u razornom zemljotresu 1667. Pored nje je samostan svete Klare gde je 1432. otvoreno sirotište, jedno od prvih u Evropi. Iz 1317. potiče i apoteka na samom ulazu u grad, kod franjevačkog samostana, koja i dan danas radi. Ona je treća najstarija apoteka u Evropi. Kod Orlandovog stuba, čoveka koji je bio francuski vitez Roland, svojevremeno su se čitali proglasi i izvršavale kazne. Dužina njegove podlaktice je nosila ime „dubrovački lakat“ i iznosila je 51,2 centimetra.

Svoja mesta u ovom večnom gradu imaju i njegovi znameniti građani Marin Držić i Ruđer Bošković. Marinovo pozorište je tik uz Knežev dvor, kao i spomenik poznatom tvorcu „Dunda Maroja„. Čuveni fizičar ima svoju poljanu, a i gimnazija nosi njegovo ime. Uz katoličke spomenike, na tlu Dubrovnika su svoje mesto našle i srpska pravoslavna crkva svetog Blagoveštenja, sinagoga i džamija. Nije ni čudo što Dubrovnik na ulazu ističe dve zastave – onu sa svojim grbom i zastavu slobode.

Dalmatinske fešte

Pre 24 godina grad je bio napadnut i oštećen kad su pripadnici Jugoslovenske narodne armije napali grad. Spomen na taj događaj čuva natpis na tvrđavi i muzeju Domovinskog rata.

Ružne uspomene potisnule su Dubrovačke letnje igre koje se od 1949. redovno održavaju u gradu, ali i sve one dalmatinske fešte koje privlače turiste. Ponekad nema pravila, niti poštovanja svetinja i spomenika, pa se tako stolovi za večeru postavljaju i ispred ulaza u crkvu, kao što je slučaj sa crkvom Svetog Nikole.

Meštani se još mogu sresti na klupama kod tvrđave, dok posmatraju brodiće sa turistima koji isplovljavaju iz stare luke. Mašu im, a maše im i Vlaho, večiti čuvar Dubrovnika.

Najlepši u jesen

Poznati britanski časopis „Gardijan“ (Guardian), smestio je Dubrovnik na  četvrto mesto najpoželjnijih destinacija za odmor u postsezoni.

„Jesen ostavlja ono najbolje u njemu – cene padaju, nema gužve, a more je umereno toplo„, zaključila je Nikola Izeard, novinarka „Gardijana„.

Na prvom mestu liste najpoželjnijih destinacija za predstojeću jesen je Sardinija, slede Andaluzija i Kipar, dok je Dubrovnik za sobom ostavio egipatski gradić Dahab, Kanarska ostrva, pa čak i Sen Trope.

Fotografije: Pixabay, Luka Vuletić