Crna Gora, iz vinskog ugla: Lepota u nepreglednim čokotima (VIDEO)

Retko se koja zemlja u svetu može pohvaliti brojnosti vinove loze kao što je to Crna Gora. S pravom je nazivaju „kolevkom vinogradarstva„. U ovoj zemlji nađeno je toliko divlje loze, da su naučnici svetskih instituta koji su obišli četiri kontinenta istražujući divlje loze, rekli da bi pod UNESCO-vu zaštitu trebalo da stave delove u okolini Skadarskog jezera, kao prirodni rezervat divlje vinove loze. Prvo pominjanje vina na prostoru ove male države vezano je za treći vek pre nove ere i kraljicu Teutu. Ako je verovati pričama, ona je svoje ratnike ispraćala u boj poljupcima i – vinom!

Naravno, poput Srbije, i Crna Gora svoj procvat što se uzgajanja vinove loze doživljava pod Rimljanima. Nema mnogo pisanih dokumenata o uzgajanju grožđa u maloj, ali bogatoj državi Crnoj Gori. Sledeće pominjanje vina je tek u 15. veku, gde se kao jedan od najvećih vinogradara pominje Ivan Crnojević. On je u to vreme bio najveći izvoznik vina i snabdevao je Duždevu palatu u Veneciji ovim božanskim pićem. Ivan Crnojević je još u to vreme znao da sarađuje sa malim proizvođačima i da to vino prerađuje i preprodaje. Vinogradi Ivana Crnojevića su se prostirali od Ostroga do današnje albanske granice.

Knjaz Nikola

Tek koji vek kasnije, uvedeni su zakoni koji se tiču vina u Crnoj Gori. Knjaz Nikola je uveo zakon po kome se svaki mladoženja, ako je mislio da se ženi, a pritom poticao iz vinogradarske porodice, trebao da taj svoj naum dokaže tako što bi zasadio od 100 do 1.000 čokota vinove loze, u zavisnosti od materijalnog statusa.

U 20. veku Crna Gora beleži prve uspehe kada je reč o vinu, pa je tako 1907. godina ostala zlatnim slovima ubelžena kao godina kad je Crna Gora dobila medalju na Svetskoj izložbi vina u Londonu. Sledeća medalja je usledila 1928. u Beogradu, na prvoj vinskoj izložbi. A onda je, posle Drugog svetskog rata, Crna Gora dobila „Ćemovsko polje“ – značajan projekat bar što se tiče uzgajanja vinove loze, koji je trajao od 1974. do 1982. godine.

Najstariji podrum „Plantaža“ je „Lješkopolje“ koji je renoviran i pretvoren u podrum za odležavanje specijalnih serija vina. Velelepni vinski podrum „Šipčanik“ je preuređeni stari vojni aerodrom koji je pretvoren u impresivnu riznicu vina 2007, po ugledu na francuske šatoe, jer je podrum smešten u sred vinograda.

Kolevka vinogradarstva

Da se vratim u današnjicu. Pre više od godinu dana, Crnu Goru su posetili istraživači Instituta za vino i vinogradarstvo iz La Riohe u Španiji. Oni su ispitivali vinograde u Virpazaru i u Budvi. Rezultati su takvi da je ovaj deo Zemlje, po raznovrsnosti, jedan od kolevki vinogradarstva. Nađeno je toliko divlje loze, da stručnjaci smatraju da bi pod UNESCO-vu zaštitu trebalo staviti neka mesta u okolini Skadarskog jezera, kao prirodni rezervat divlje vinove loze.

Vinogradi „Plantaža“

Naime, pored ranije dokazanih autohtonih sorti „kratošije„, vranca, žižka i krstača„, pronađena su 54 uzorka nepoznatih sorti od čega 33 potiču sa jednog mesta, a 21 su nađena na dva ili više mesta u crnogorskim vinogradima, što znači da su rasađivane, jer su davale dobro grožđe. Njih čekaju imena, razmnožavanje i od onih koje imaju vinski potencijal praviće se jedinstvena, retka vina sa visokom cenom. Ovo traži dalja naučna istraživanja, pošto je uzorkovanje izvršeno na samo 50 odsto teritorije Crne Gore i mogu se očekivati nova otkrića.

Utvrđena su dva genetska centra, To su  „kratošija„, koja je uvek rasla u Crnoj Gori i „rozaklija, koju su, verovatno, donele Osmanlije. Od „kratošije“ potiče čak 18 vinskih sorti. „Kratošija“ je „otac“ „vranca“ koji je prvi genom crnogorskih loza sa originalnim DNK.

Nađene su tri sorte roze grožđa, potpuno različitog genoma, koje su se nazivale „lisica“ ili „lisičina„, ali naučna analiza je utvrdila da predstavljaju tri različite sorte.

Prof. dr Vesna Maraš

O ovome mi priča profesor dr Vesna Maraš, tehnolog „Plantaža„:

  • Imajući u vidu značaj autohtonih sorti vinove loze za kompaniju „13. jul Plantaže“ kao i za crnogorsko vinogradarstvo i vinarstvo, pored redovne proizvodnje i realizacije grožđa i vina, intezivno radimo na utvrđivanju porekla, upoznavanju i poboljšanju naših autohtonih sorti. Kao rezultat desetogodišnjih istraživanja i rada na klonskoj selekciji „vranca“, u našoj kompaniji selekcionisano je i krajem 2014. godine priznato sedam klonova sorte „vranac„. Za tu inovaciju, istraživački tim kompanije je dobio nagradu Ministarstva nauke Crne Gore za najuspešnije inovativno rešenje, kao i medalju i sertifikat Svetske organizacije za intelekrtualnu svojinu (WIPO).

Stručnjake privuklo bogatstvo zemlje

Rad na genetičkoj identifikaciji crnogorskih autohtonih sorti je započet 2005. godine kada su genetički identifikovali one sorte koje su se u literaturi navodile kao crnogorske autohtone sorte („vranac“, „kratošija“, „krstač“, „žižak“, „muškaćela“, „trojka“). Saradnja između eminentnih španskih stručnjaka, kompanije „13. jul Plantaže„, Nacionalnog udruženja vinogradara i vinara, Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva nauke, ostvarena je zbog projekta „Genetski diverzitet vinove loze u Crnoj Gori“ koji obuhvata istraživanje diverziteta crnogorskih sorti vinove loze, otkrivanje njihovog porekla, kao i izučavanje varijabilnosti populacije sorti.

Već sam gore pomenula, ali ponoviću da je analizom 318 uzoraka utvrđeno postojanje  54 nova genotipa vinove loze od kojih je 21 pronađen na više od dva lokaliteta, ukazujući da su se te sorte gajile u Crnoj Gori vekovima. Ono što je analiza do sada pokazala je  da je najstarija sorta koja se gajila u Crnoj Gori „kratošija„, da ima 18 potomaka u Crnoj Gori i da je „otac“ sorti „vranac„. Tragom literaturnih podataka u Budvanskom statutu iz 14. veka je pronađeno da se jos tada „kratošija“ gajila na crnogorskom primorju. U  narednom periodu biće završene kompletne analize i biće utvrđeno poreklo i identifikaciju svih sorti koje se gaje na vinogradarskim terenima Crne Gore.

Genetska istraživanja su velika poslovna i privredna šansa Crne Gore. Sem Crmničana i njihovog „vranca“ i Kuči mogu da se uskoro pohvale jedinstvenom „čubricom„, Bokeljanižiškom“ i Svetim Trifunom, zaštitnikom vinogradara, Bjelopavlići lozom Svetog Vasilija i Ivan-bega Crnojevića, Budvakratošijom„, Paštrovićilisicom„… Na sve to, profesor dr Maraš kaže sledeće:

  • Na privatnom sektoru poslednjih godina se podižu novi vinogradi i proizvode vina. Pored vina proizvedenih od autohtonih sorti proizvode se vina i od najpoznatijih internacionalnih sorti kao što su kaberne, sovinjon, merlo, šardone, pino i drugi. „Plantaže“ su pomogle gotovo svim malim proizvođačima u podizanju vinograda i proizvodnji vina koja bi u spoju tradicije i modernih tehnologija zajedno doprinele prezentaciji Crne Gore kao značajne i prepoznatljive zemlje po kvalitetnim vinima. Zahvaljujuci turističkom tržištu, male vinarije mogu uspeti značajnom realicijom vina na turističkom tržistu i tu ostvariti najveći profit. Tome doprinosi sve aktuelniji vinski turizam koji će imati sve veći značaj u turističkoj ponudi Crne Gore.

Zaključak me vodi da se Crna Gora može pohvaliti „Plantažama„. Gigant, kad je reč o vinima. „Plantaže“ su uspešan primer kako se sopstvenim resursima, sa domaćim lozama i ljudima može napraviti uspešan poslovni sistem. „Plantaže“ su primer da privatno vlasništvo nije jedino što je presudno za uspeh firme, već sposoban menadžment, što dokazuju poslednjih 25 godina. „Plantaže“ su sinonim za Crnu Goru – mala zemlja velikih vina!

I za kraj, malo uživanje uz pejzaže „Plantaža“ i moju omiljenu pesmu:

 

 

Fotografije: Wikipedia, Pixabay.com, Facebook, renome.me, plantaze.com, vijesti.me, vinofino.rs

 

 

 

Оставите одговор