Čojstvo i junaštvo na delu: Pokazna vežba kako se brani čast i zemlja u činu poručnika Spasića i Mašere

Aprilski rat je razaračZagreb” dočekao ukotvljen u Dobroti kod Kotora. Nemački i italijanski avioni su 6. aprila 1941. popodne napali flotu po Kotorskom zalivu. Italijanski bombarder tipa “junker Ju-87 štuka” ustremio se na razaračZagreb“. Mitraljezima je gađao palubu razarača, a njegova bomba pala je i eksplodirala u moru na manje od 20 metara od broda. PVO artiljerci sa kojima je komandovao artiljerijski oficir Sergej Mašera ubrzo su pogodili drugu “štuku” koja se srušila u blizini Svete trojice. Ovu priču ispričao je i Neša na svom blogu Pišem, dakle postojim.

Usledio je drugi talas napada aviona koji su ponovo bili neprecizni, bacajući bombe na 20 do 70 metara od broda. Torpedni oficir Milan Spasić, koga je na palubi razarača zasula morska voda i mulj koje je sa dna mora podigla detonacija jedne od bombi, pozvao je mornara i naredio da mu iz kabine donese čistu šapku, a potom je čestitao artiljerijskom oficiru Sergeju Mašeri i njegovim artiljercima koji su pogodili i oštetili još jedan neprijateljski avion.

I narednih dana su odbijali napade neprijateljskih aviona. Posebno jaki napadi neprijateljske avijacije na razarače bili su 13. aprila, ali su vešta odbrana i manevrisanje sprečili bombe. Mašera je tada, zadovoljan što bombe padaju na mesto koje je “Zagreb” upravo napustio, komentarisao da “Italijani pišu na pogrešnu adresu“, dok je Spasić, aludirajući na Uskrs, govorio da ih neprijateljičaste šarenim jajima“. Ukupno su oborili osam neprijateljskih aviona.

Kapitulacija zemlje ne znači i predaja

Kad je sledećeg jutra stiglo naređenje da se razarač privuče što bliže obali u uvalu Svete trojice kod Prevlake i maskira granama, obojici je bilo jasno da se u takvim uslovima “Zagreb” teško može ponovno pokrenuti. Moral je sve više padao, a izdajstvo komandanta broda kapetana korvete Nikole Krizomalija bilo sve jasnije. Sledeća dva dana donela su i konačnu kapitulaciju Kraljevne Jugoslavije i odlazak dobrog dela posade sa broda, ali Spasić i Mašera su se nadali, uz još nekoliko mladih oficira, da će okupiti dovoljno ljudi da popune makar razarače “Zagreb” i “Beograd” i sa njima isplove iz Boke za Egej, gde bi se priključili saveznicima i nastavili borbu. Spasić je govorio:

  • Ovi brodovi nisu građeni za trgovačke operacije, niti za skrivanje. Izgradili smo ih za rat i sa njima moramo ratovati i braniti svoju zemlju. Narod je za to dao novac.

Ipak, malodušnost, neorganizovanost i izdajstvo u redovima Komande mornarice su bili jači. Razarač “Zagreb” stajao je mirno ukotvljen, dok su ljudi na njemu donosili sudbonosnu odluku. Komandant broda Nikola Krizomali izneo je vojnicima bezizlaznost situacijeKraljevina Jugoslavija je kapitulirala i da, po naređenju komande flote, brodove treba predati ispravne Italijanima. Ipak, želeo je mišljenje ostalih oficira na brodu. Svaka odluka, sem predaje, snosiće zakonsku odgovornost, vojni sud i smrt po kratkom postupku.

Zato su Spasić i Mašera odlučili da, ako “Zagreb” već ne može da isplovi, brod ne pripadne ni neprijatelju, kako je nalagala zvanična kapitulacija o kojoj su obavešteni 16. aprila. Svoje poslednje jutro, 17. aprila 1941. su dočekali u žurbi.

PosadaZagreba” je odlazila sa broda noseći sa sobom sve što im može zatrebati. Spasić i Mašera su, uz pomoć nekoliko podoficira i mornara, pripremali brod za slavni kraj. Kažu da je bilo to jedno kišno i maglovito aprilsko jutro. Samo su se nazirale cetinjske serpentine koje vode prema Boki, krcate italijanskom vojskom.

Mornari idu sa brodom

Milan Spasić i Sergej Mašera

Nikola Ljutić, prvi oficir na brodu predložio je da se razarač “Zagreb” digne u vazduh. Bez reči, sa tim predlogom su se složili Milan Spasić i Sergej Mašera. Krizomali je takođe aminovao ovu odluku.

  • U redu. Vi, Ljutiću, raspustite posadu, a Vi, Spasiću, sa Mašerom pripremite potrebno za potapanje broda.

Ekspoloziv je postavljen u unutrašnjosti broda. Kada je sve bilo gotovo za uništenje broda, Krizomaliju su raportirali Spasić i MašeraLične stvari i novac Spasić i Mašera su podelili su članovima posade sa kojima su se dobro slagali i od kojih su se dirljivo oprostili. Rešeni da odu sa “Zagrebom“, Spasić i Mašera bukvalno su sa broda isterali komandanta Krizomalija.

  • Gospodine kapetane bojnog broda, štapini su potpaljeni. Napustite brod.
  • Da li su potpaljeni dobro?
  • Jesu!
  • Idemo svi u čamac!
  • Mi nećemo!
  • Idite, ne budite ludi!

Komandant Krizomali je pokušao da Spasića i Mašeru silom smesti u čamac, ali se oni nisu dali. Odbili su zahteve komnadanta da napuste brod, dok je Spasić odbrusio:

  • Napustite brod, na njemu nema mjesta za izdajnike. “Zagreb” neće izdati!  

Drugi je mirno rekao:

  • Gospodine kapetane bojnog broda, gubite vrijeme… Štapini gore!
Posada razarača “Zagreb”

Posada je upozorena da se udalji od broda, a isto je poručeno i seljanima iz Brdišta. Motorni čamac ispod razarača “Zagreb” je čekao još nekoliko vojnika. Komandant broda Nikola Krizomali i još nekoliko ljudi koji su dovršavali miniranje broda, sa prvim oficirom Ljutićem, najzad su uskočili u čamac. Među njima nije bilo Spasića i Mašere. Artiljerijski vodnik, sav crven  licu, je kormilaru Stipu povikao:

  • Vozi, šta čekaš?!

Krizomali nije verovao šta se dešava. Nije verovao u mornarsku oluku.

  • Čekaj… SpasićMašera?!

Vodnik je ovo izgovorio sa svetačkom smirenošću:

  • Vozi… Oni ne odlaze. Oni ostaju na brodu!

Ništa više nije moglo da se učini. Štapini su dogorevali, krma je bila visoko. Vojnici su jedva uspeli da pokrenu motor i odvoje se od broda. Mašera se tad ukazao na levoj krmi, vojnički pozdravio i nestao.

Ceo događaj posmatralo je selo Brdište, udaljeno svega 500 metra od mesta eksplozije razarača “Zagreb“. Mnogo ljudi je posmatralo ovaj istorijski trenutak.

Pogled ka Lovćenu

Kada se od broda “Zagreb” udaljio poslednji čamac, Spasić i Mašera su se rastrčali po brodu. Zatim su sišli u unutrašnjost broda gde se Spasić zadržao nešto duže. Onda su se u unutrašnjosti čule slabe eksplozije. Nekoliko minuta kasnije, dvojica oficira uputili su se prema ka krmi u punoj ratnoj opremi. Zauzeli su brodski stav, gledajući prema Lovćenu. Jedan drugome su strgli činove sa ramena. Zagrlili su se i poljubili. Opraštali su se međusobno. Onda su se ponovo okrenuli prema Lovćenu i stali u stav mirno.

Jedan od njih se sagnuo. Tad se čula strašna eksplozija. Njihova tela su proletela kroz vazduh, a onda je udarni talas pobacao na zemlju i neke od posmatrača koji su stajali na pola kilometra udaljenosti.

Pramac broda se otvorio, cepajući se na pola. Delovi broda leteli su na sve strane, a deo topa sa pramca pao je pored jedne kuće u selu Brdište. Stradali su i krovovi kuća u selu. Eksplozija se čula u gotovo svakom delu Boke.

Mornari na obali su skinuli kape i stajali mirno, odavali su počast poginulim drugovima, neki su i plakali.

Posle detonacije digao se ogroman crni dim u obliku pečurke. Onda se zapalila i nafta koja je izazvala ostale eksplozije na brodu koji je zbog nedovoljne dubine samo delimično potonuo. Pucalo je i narednih nekoliko dana zbog mnogo municije i velike ekspolozije. Usledile su eksplozije i požar koji su ratni brod pretvorili u masu deformisanog metala, što je ostalo na plitkom dnu uvale Sveta trojica.

Posle tri dana kada se more smirilo i eksplozije prestale, olupini razarača “Zagreb” prišli su Italijani, ali od njega više ništa nisu mogli da iskoriste. Olupina razarača “Zagreb” je samo delimično potonula zbog muljevitog dna. Italijani su, ipak, isekli ono što nije otišlo u vodu.

More izbacivalo tela

Sahrana poručnika Milana Spasića

More je telo Milana Spasića izbacilo posle četiri dana, kod malog mostića blizu Miholjske prevlake poznate i kao Ostrvo cvijeća. Identifikovan je po novčaniku i oficirskoj bluzi. Posle intervencije pravoslavnog vojnog sveštenika Nikole Mandića, italijanski komandant je dozvolio da se Spasić 5. maja 1941. sahrani na groblju Savina kod Herceg Novog uz najviše vojne počasti koje mu je odao jedan vod italijanske vojske. Italijanski oficir koji je govorio na sahrani, istakao je herojstvo Spasića i Mašere naglasivši da “samo ukoliko i sama bude imala takve junake, Italija može dobiti rat“. Klasni drugovi dvojice junaka su na sahrani Milana Spasića i odali počast i Sergeju čije su sudbine bile na kraju identične.

Komandant broda Nikola Krizomali, prema svedočanstvima prvog oficira Nikole Ljutića, je pristao da se brod potopi, iako je kasnije bio u ustaškoj vladi Anta Pavelića. Kasnije je Krizomali okarakterisan kao izdajnik, jer je sve radio da posadu dovede do kapitulacije.

Sedam dana kasnije, posle jake bure, na suprotnoj strani poluostrva Prevlake, pronađen je gornji deo tela Sergeja Mašere, bez glave. Njega je nešto preseklo na pola. Morske struje su taj torzo odnele tokom noći, pre nego što su Italijani iz Tivta došli da ga odnesu pokupe. Kasnije, vađenjem dela razarača na krmenom delu su pronađene neke kosti za koje se pretpostvlja da su pripadale Mašeri, ali su ih Italijani sklonili, valjda tamo gde je tajno sahranjeno i telo Sergeja Mašere, uz prisutvo italijanskih okupacionih vlasti.

Glava Sergeja Mašere nađena je na kopnu u blizini uvale Brdišta i meštani su je, u tajnosti od okupatora, sahranili. Posle identifikacije koja je obavljena 1986. i 1987. u Institutu za sudsku medicinu u Ljubljani, glava Sergeja Mašere sahranjena je 17. aprila 1987. godine na ljubljanskom groblju Žale. Sahrani su prisutvovali rodbina, građani i najviđeniji predstavnici Slovenije, JNA, javnog i političkog života.

Narodim herojima proglasio ih Tito

Sergej Mašera i Milan Spasić jedini su pripadnici Kraljevske vojske Jugoslavije koji su zbog učinjenog dela proglašeni narodnim herojima socijalističke Jugoslavije. Uradio je to ukazom iz 1973. godine, lično maršal Josip Broz Tito, što  dovoljno govori o veličini i značenju herojskog čina dvojice oficira. O njihovom herojskom činu se i danas predaje na većini vojno-pomorskih akademija u svetu.

Pramac razarača “Zagreb”

RazaračZagreb“, podmornicaNebojša“, osam hidroplana Pomorskog vazduhoplovstva Jugoslavije i torpedni čamciDurmitor” i “Kajmakčalan” bili su sve iz sastava Kraljevske mornarice što nije palo u ruke neprijatelju. Sem razarača “Zagreb”, ostali su nastavili borbu priključivši se saveznicima u Grčkoj i Egiptu.

Danas, na drugom spratu Pomorskog muzeja u Kotoru je soba posvećena dvojici junaka. Tu je i  pramac razarača “Zagreb“. Pored razarača “Zagreb“, nalaze se i delovi razarača “Kotor” (prvi razarač socjalističke Jugoslavije, izrezan 1971.) sa nautičkim instrumentima koji su se na njima nalazili. Svoje mesto je našla i metalna kasa sa podmornice “Osvetnik” koju je kapetan ove podmornice bacio u more na dan ulaska okupatorske vojske u Boku 1941. godine.

Ukršteni životi

Milan Spasić

Milan Spasić je rođen je 1909. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju kao jedan od najboljih učenika. Upisao je 1929. VII klasu Pomorske vojne akademije u Dubrovniku. Završio je školovanje kao najbolji u klasi, pri čemu je bio prvi “kontinentalac” koji se mogao podičiti tim statusom. Do tada rezervisanim za pitomce koji su dolazili sa primorja. Godine 1935/36. završio je specijalistički torpedni kurs, posle čega je kao oficir radio na torpiljarki T-3, a 1937.  bio je  navigacijski oficir na školskom brodu, jedrenjaku “Jadran” prilikom krstarenja iz Jugoslavije do Sjedinjenih država i nazad.  Na razaračZagreb” je prekomandovan je 1940.

Sergej Mašera

Sergej Mašera je rođen 1912. godine u Gorici koju su ubrzo preuzeli Italijani, pa je slovenačka porodica Mašera morala da se seli, prvo u Korušku, a onda i u Ljubljanu, gde je Sergej maturirao. Upisao je 1929. Pomorsku vojnu akademiju u Dubrovniku i postao je “klasić” sa Spasićem. Akademiju je završio je 1932. kao peti u rangu. Službovao je na torpiljerkama, a potom i na pomoćnom brodu za podmornice “Sitnica“, da bi posle toga u Meljinama završio artiljerijski kurs. Kao jedan od ponajboljih mladih oficira artiljeraca, poslat je u Švedsku, u čuvenu fabriku “Bofors” da preuzme naoružanje, tada najmodernije protivavionske topove kalibra 40 mm, kojima su opremljena tri jugoslovenska razarača klase “Beograd“. Na jedan od tih brodova, razaračZagreb“, Mašera je prekomandovan krajem 1940. i tu se ponovno sreo sa svojim starim drugom Milanom Spasićem.

 

Inspiracija – vucinic.me, mycity-military.com i vijesti.me

 

Fotografije: vijesti.me, bokanews.me, radiodux.me, vucinic.me, teodotivat.zenfolio.com, centarbgd.edu.rs, navodi.com, njuskalo.hr, Printskrin Maritime Museum of Montenegro, Kotor

 

Ostavite komentar

%d bloggers like this: