Česnica: Od obrednog hleba boga Svetovida do pite ili pogače sa novčićem u čast Hristovog rođenja (RECEPTI)

Česnica je danas pogača ili pita koja se tradicionalno sprema u božićno jutro. Obavezna je na božićnoj trpezi posle pričesta. Spremanje česnice prate razna verovanja i običaji. Najčešći je da se u testo za česnicu stavi novčić. U nekim krajevima se stavljaju i drugi predmeti. Običaj koji je takođe učestao je da se česnica na početku božićnog ručka okrene tri puta s leva na desno i da je članovi porodice izlome među sobom. Veruje se da će onaj koji nađe novčić u svom delu česnice biti srećan te godine.

cesnica9

„Milam li se? Milaš malo. Sad malo, dogodine ni malo“

Ako se vratimo u vreme pre hrišćanstva, dolazimo do boga Svetovida. Krenimo redom. Još onomad, Vuk Karadžić je, putujući po Balkanu, zabeležio jedan običaj u Hercegovini. Prema Vukovom pisanju, dva čoveka su okretala česnicu između sebe, a onda je jedan od njih pitao: „Milam li se?“ ili, u prevodu, da li se on vidi iza česnice. Drugi je na to odgovorio: „Milaš malo“. Usledio je odgovor onog iza česnice: „Sad malo, a dogodine nimalo„. Cilj ovog običaja je bio da se prizove bogat rod žita. Ako se vratimo u vreme kada hrišćanstvo nije bilo toliko uobičajena pojava, dolazimo do u 12. veka, kada je među Zapadnim Slovenima na ostrvu Rigen (ili Rujan) u Baltičkom moru zabeležen sličan običaj. Naime, tamo je bio hram boga Svetovida, u gradu Arkona. Sakson Gramatik, danski istoričar opisao je u svom delu „Gesta Danorumpraznik posvećen Svetovidu. Praznovanje je bilo svake godine, posle žetve. U jednom od obreda, veliki, okrugli hleb premazan medom stajao je uspravno ispred Svetvidovog kipa. Hleb je bio veliki kao prosečan čovek. Sveštenik bi stao iza za hleba i pitao je narod da li ga vide. Pošto bi oni odgovorili da ga vide, sveštenik bi izrazio želju da ga dogodine ne vide. Baš kao i u primeru iz Hercegovine, cilj ovog obreda je bio da žito obilato rodi.

Današnji kip boga Svetovida na mestu starog hrama u Arkoni

Običaji prilikom spremanja česnice

Česnicu priprema uglavnom domaćica, na Badnji dan ili na Božić rano ujutru, pre sunca. Česnica se sprema sa pšeničnim brašnom, ponegde i sa kukuruznim, kao proja. U nekim krajevima, voda za testo se uzma sa izvora ili iz bunara. Takva voda naziva se „jakom vodom“ i smatra se da ima veliku snagu. Smatra se da se brašno za česnicu uzima samo iz pune vreće, da se voda za testo donosi se sa tri izvora, da osoba koja će spremati česnicu treba da bude čista (okupana)… U istočnoj i južnoj Srbiji, domaćica koja je spremala česnicu rukama od testa treba da dodiruje voće, košnice i stoku da bi bili plodniji.

cesnica7

Sem već pomenutog novčića, u nekim krajevima u testo se stavljaju figurice (figurice životinja – živine, stoke, pčela) napravljene od drenovine. Negde se u testo ubacuju zrna žita i boba, orasi, vuna, prutići ili iverci od raznih građevina. U Semberiji se u testo stavlja komadić prvog ivera koji je otpao sečenjem badnjaka, a narod objašnjava da se ovo čini „zbog pčela“. Površina česnice može da se ukrasi raznim simbolima, kao što su krst, inicijali Isusa Hrista

cesnica4

U Vojvodini se česnica pravi kao slatka pita. Koriste se tanke kore, kao za gibanicu. Nekada su se kore razvlačile, a danas se češće kupuju. Od njih se česnica priprema tako što se kore pune filom od meda, šećera i oraha. Negde se kao nadev stavlja i mak, suvo grožđe i sitno voće. Postupak je sličan kao pripremanje baklave, samo što je vojvođanska česnica suva. Tokom pripreme ubacuje se dukat ili novčić, negde u sredinu. Ovakva česnica se ne lomi, već se seče i u komadima deli.

cesnica5

Običaj je tokom božićnog ručka da tri komada česnice ostanu sa strane. Jedan je za one ukućane koji nisu tu (ako ih ima), drugi za putnika namernika, a treći za položajnika (ako nije prisutan). Kao deo običaja je i da domaćin ili domaćica pokušaju da otkupe novčić iz česnice od onoga kome je pripao. Ostali predmeti skriveni u hlebu govore da će onaj ko ih je našao imati najviše uspeha u tome što predmeti sumbolizuju.

cesnica10

U nekim krajevima, kao što su Boka Kotorska ili severna Dalmacija, česnica se ne lomi i ne jede tokom božićnog ručka. Česnica se sa zabodenom svećom postavi na sto ili na drugo mesto u blizini trpeze. Domaćin pali sveću na početku božićnog ručka. U severnoj Dalmaciji se oko česnice zabodu grančice masline ili lovora. U Boki Kotorskoj, vreme kad se jede česnica varira od kraja do kraja, pa tako to može biti i posle Svetog Save. U nekim krajevima samo se pola česnice pojede za Božić, dok se druga polovina ostavlja i jede sedam dana kasnije, na Mali Božić ili Novu godinu po Julijanskom kalendaru.

cesnica6

Proricanje uz pomoć česnice kao u vreme paganstva

Česnica se, u nekim krajevima, upotrebljavala za proricanje, baš kao u vreme paganstva koje sam pomenula na početku teksta. U Bosni su pre pečenja zasecali testo i u zasečena mesta stavljali semenje raznih useva. Što bi se više neko zasečeno mesto nadiglo tokom pečenja, to bi prinos tog useva trebalo da bude bolji u narednoj godini. U Jadru se gatalo po varnicama od badnjaka. Varnice su namenjivali raznim vrstama žita i stoke. Verovalo se da će biti najviše onog čija varnica najduže sija i na kojoj ostane najviše pepela. Da bi žito bogato rodilo, na česnicu se stavljala posuda puna žita.

Pre prikupljanja informacija za ovaj tekst, proteklog vikenda sam malo angažovala ljude da mi napišu kako spremaju česnicu. Ovo su recepti koje sam dobila od dragih domaćica koje spremaju ovu pogaču. 🙂 Hvala im beskrajno!

cesnica1

Recept za česnicu od Žane Čubrilo Basorović

250 g mlakog mleka

250 g mlake vode

1 kg mekog brašna tip 400

75 g putera

jaje

žumance

šećer, so

Priprema:

U 250 grama mlakog mleka i 250 grama mlake vode rastopiti kašičicu šećera i dve kašičice soli. U kilogram mekog brašna stavi se 75 grama putera, jedno celo jaje i jedno žumance. Sve se to dobro mesi oko 15 minuta, a potom se stavi zlatnik, srebrenjak ili novčić.

Nova Cesnica-1

Božićna pogača od Gordane Janjić

Sastojci:
paketić kvasca
šolja mlakog mleka
1/2  l mleka
100 grama maslaca ili margarina
dva žumanca
brašno
šećer, so
Priprema:
Paketić kvasca rastvoriti u šolji mlakog mleka sa kašičicom šećera. Kada uskisne, sipati u vanglu, dodati pola litre mleka, 100 grama maslaca ili margarina, dve ravne kašičice soli, dva žumanca i brašna po potrebi da se zamesi glatko testo. Dobro ga premesiti rukama i ostaviti da nadođe na toplom mestu (pokriti krpom).
Kada naraste, odvojiti trećinu testa, a ostatak oblikovati u pogaču i staviti u podmazanu tepsiju. Od odvojenog testa napraviti pletenicu i staviti oko ivice pogače, a mogu da se naprave i šare viljuškom po sredini testa. Premazati umućenim žumancetom i ostaviti da odmori oko pola sata. Peče se na 200 stepeni.
Savet: U testo se obavezno stavi metalna para, prethodno oprana i prokuvana. Pre ručka, ukućani zajedno lome pogaču. Ko dobije paru, smatra se da će imati pare u sledećoj godini. Ako para ostane u pogači, veruje se da će para uvek imati u kući.
cesnica12

Vojvođanska česnica od Radmile Radovanović i njene mame iz Kikinde

Sastojci:
500 g tankih kora,
pun supeni tanjir mlevenih oraha
3 do 4 pune šake seckanih oraha
3 do 4 pune šake seckanih suvih smokava
3 do 4 pune šake suvog grožđa

Priprema:

U pleh prethodno poprskan i dobro namazan uljem ređati po dve kore u pleh, ali tako što stavite jednu koru, pa je malo poprskte vrelim uljem koje se sve vreme greje na šporetu (decilitar ulja neka se stalno greje), pa onda drugu koru, koju opet malo poprskate toplim uljem. Tek tad ide fil od mlevenih i seckanih oraha, smokava i suvog grožđa na drugu koru. Treba jednako da budu zastupljene sve vrste, da ne bude ni predebelo, a ni pretanko. Postupak ponavljati  dokle god imate kora i fila, ali pazite da ne prepunite pleh.

Kad sve poređate u pleh, onda nožem isečete kocke. Dok sečete, jednom rukom pridržavajte površinu mase, da se ne bi kore izlomile. Onda izaberite parče u koje ćete staviti dinar ili kovanicu od pet dinara koju ste prethodno dobro oprali vrelom vodom i tečnošću za sudove.

Pri kraju ređanja kora, zagrejete rernu na 200 stepeni, onda smanjite na 180 i stavite pleh sa česnicom da se peče.

cesnica8

Važan savet: Česnica se suši u rerni. Ne sme da se prepeče. Znaćete da je gotovo kada gornji sloj kora bude tek blago žućkast. Zato treba biti stalno uz rernu. Kada je pečeno, izvadite pleh i medom prelijte po smesi i po mestima gde su sečene kocke.

Najvažniji deo: Kada se ohladi česnica, vade se parčići iz pleha na tanjir i ovim redosledom, namenjujete, naglas: prvo parče – Bogu, drugo parče– putniku-namerniku, treće parče – položajniku, četvrto parče – domaćinu, peto parče – domaćici, ostali parčići – deci (svako parče morate da znate kome pripada, jer onaj ko nađe dinar, imaće novca tokom cele godine. Ako se desi da dinar ode iz kuće, to jest nađe ga položajnik, onda domaćin treba da otkupi dinar i vrati ga u kuću. Tada domaćin treba da ima spremljene pare da plati položajniku.

 

Fotografije: skriptorijum.blogspot.rs, Pinterest, Instagram

 

 

Оставите одговор