Božić: Susret starog i novog boga

Božić je, kažu znalci, ako ne najradosniji hrišćanski praznik, ono bar najsvečarskiji. Ali kao nigde, ta svečarska atmosfera dobija na značajnosti baš u Srbiji. I nekako, baš tu kod nas, sjedinjuju se ona dva kontrasta – rođenje i smrt. Smrt nekadašnjeg boga, rođenje novog boga.

Odbacivanje jedne religije, a dolazak druge.

nativity

Još vekovima unazad, Božić su pratili običaji koji su počnjali sa Božićnim postom (15/28. novembar), a završavali se sa Svetim Jovanom.

Badnji dan i kult mrtvih

bozic-forum-srbijacom

Kažu da kod nas svaki od običaja za Božić ima veze sa kultom mrtvih, pogotovu kod jela koja se jedu na Badnji dan. To su pasulj, med i orasi. Kult mrtvih proteže se i u unošenju slame i bacanju oraha u uglove kuća, gde se, po predanju, nalaze duše mrtvih.

Badnjak i pečenica su žrtve, a Položajnik je inkarnirani predak.

Koledari

U mnogim krajevima na Balkanu nekada su za Badnje veče ili Božić kuće obilazili koledari koji su pevali božićne pesme. Danas se koledari isključivo vezuju za dolazak zime ili proleća.

I tu negde svoju ulogu zauzeo je Božić Bata, junak mališana i dece željne darivanja i poklona. Nekada, čini se, i deca su bila skromnija, pa su i pokloni bili takvi.

Božić Bata

I on nije nikad imao irvase, niti sanke, bio je običan srpski seljak, toplo obučen, ali uvek nasmejan i spreman da da poklon.

Krenimo ispočetka. Za ovo pisanje pomogla mi je predratna enciklopedija mog dede rođenog 1907. godine i “Srpski riječnik” Vuka Stefanovića Karadžića iz 1818.

I da razjasnimo još nešto – u Srbiji se nekada nije slavila Nova godina. Bio je samo Božić, a praznovalo se do Svetog Jovana.

Novogodišnja euforija u Beogradu: Od lomljenja vasilice do pustošenja radnji

Božić je bio glavni zimski praznik, a Nova godina se uvek nazivala Mali Božić. Božić uvek pada 25. decembra, ali kod nas postoji to kalendarsko odstupanje. Tako postoji ta razlika od 13 dana, pa nama 25. decembar pada 7. januara. Pojedini pripadnici pravoslavne veroispovesti, kao što su Grci, slave Božić 25. decembra.

Svetkovine pred Božić

sv-varvara_2

Dva dana pre Svetog Nikole (4/17. decembar) obeležavao se Varindan, dan Svete Varvare. Na taj dan važio je običaj koji, priznajem, nikada u gradu nisam videla. Nisam ni znala da postoji dok jedna devojka iz Zagreba, moja drugarica, nije to objavila na Fejsbuku.

To samo znači da se običaj ne vezuje samo za pravoslavne hrišćane.

psenica

Naime, u plitku posudu sipa se voda i pospu se zrna pšenice. Pšenica treba da proklija i iznikne do Božića. Na taj način se “znalo” kako će pšenica roditi sledeće godine. Takođe, postojao je i običaj da se na sredinu posude sa pšenicom postavi kandilo koje se pali za Badnje veče.

varica

Uoči Varindana se pipremalo jelo varica koje se sastojalo od mahunarki, žita, kukuruza, crnog i belog luka.

Božić se smatra porodičnim praznikom, pa su i mala svetkovanja pred Božić posvećena porodici.

dete

Tri nedelje pred Božić pada praznik Detinci. Na taj dan treba vezati decu, pa čak i onu veliku, ako nisu stupila u brak. Deca su vezivala bilo čime: kanapom, maramom, kaišem…

Glavni “štos” kod vezivanja je da to ne primeti onaj koji se vezuje. Deca su onda morala da “otkupe” svoju slobodu nekim poklonom, crtežom ili nečim što su sama napravila.

MATERICE

Dve nedelje pre Božića slavile su se Materice, preteča današnjeg 8. marta. Tada su se vezivale majke koje su u zamenu za svoju “slobodu” ukućanima poklanjale kolače i raznorazne đakonije.

tata

Nedelju dana pred Božić je praznik očeva – Oci. Tada se vezuju očevi koji  daruju ukućane. Simbolika vezivanja je u pomaganju. Tako se smatralo da se učvršćuje porodica i njene veze jačaju.

gica

Dva dana pred Božić je Tucindan. Na taj dan se kolje i priprema pečenca za Božić. To je moglo da bude najbolje prase, jagnje, ali i ćurka, guska ili kokoška. Kaže se da ne valja na taj dan tući decu, jer će cele godine biti nevaljala ili će im ostati plikovi na mestu gde su dobila batine.

prasetina

Nekada se pečenica ubijala grumenom soli. Kasnije, drvenim delom od sekire. Cilj je bilo da se životinja ošamuti. Kad se omami, onda se klala. To je takođe deo koji smo usvojili iz naše paganske vere, trenutak žrtvovanja.

Crkva je prihvatila običaj da bi se dodvorila vernicima na ovom podneblju.

Badnji dan – odlazak Peruna i dolazak Hrista

perunihrist

Badnji dan pada dan pred Božić i tada se najstrože posti. Na taj dan se ne jede do pojave večernje zvezde. Badnji dan nosi ime po badnjaku koji se ranom zorom sekao i donosio pred kuću. To su radili muškarci. Kada se krene po badnjak čuli su se pucnji i prangijanja.

U nekim delovima Hecegovine i Bosne se čak urlalo i dralo. Po seči badnjaka, muškarci lože vatru za pripremu pečenice, a žene pripremaju kolače i božićnu trpezu.

badnjak2

Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo i sečenje badnjaka dolazi iz naše stare vere. Naime, Sloveni su verovali da ovo drvo poseduje velike božanske moći i povezivali su ga sa vrhovnim bogom Perunom.

Simbolika badnajka pred Božić zapravo znači da se stara vera povlači pred novom, pa tako pre samo rođenje Hrista se unosi badnjak koji “dočekuje” novog Boga.

badnjak-3_620x0

Badnjak mora da je zdravo drvo. Domaćin kuće ujutro porani sa muškim potomcima – decom i unucima da iseče badnjak. Ukoliko nema badnjaka, niti cera u šumi, seklo se bukovo ili javorovo drvo, a ponegde čak i jela i bor. Biralo se takvo drvo koje je domaćin mogao da ponese kući na ramenima. Kada se odabere drvo, domaćin se okrene prema istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, slavu i Božić, pa prione na posao sečenja.

Badnjak se zaseče sa istočne starne. Kažu da treba da se drvo obori sa tri jaka udarca. Ukoliko se to ne dogodi, dalji posao se završava lomnjenjem.

unos badnjaka

Onda se badnajk donosi pred kuću gde ostaje do večeri, kada se unosi sa slamom u dom. Unosi ga domaćin koji pozdravlja ukućane. Domaćica ga posipa pšenicom. Deo badnjaka se odmah loži, a deo se stavlja na istočnu stranu kuće, gde je ikona i kandilo. Loženje badnjaka danas, u gradskim uslovima se čini pred portom crkve.

badnjak

Loženje badnjaka ima dva tumačenja. Jedno je da predstavlja pripremu za rođenje Hristovo u pećini. Drvo je donešeno i ložila se vatra. Drugo je simbolično spaljivanje jedne vere, zarad druge.

Slama se stavlja svuda po kući i ispod stola, gde je svečana večera. U tu slamu su se postavljali slatkiši i pokloni za decu. Pokloni su mališane čekali i pod badnjakom.

Okupljanje kod ognjiišta u Crnoj Gori

Običaj je za Badnje veče i pijukanje i kokodakanje, kada domaćin ide prvi i posipa slamu, žito i orahe, a domaćica kokodače. Za njima idu deca i pijuču. Taj običaj ima simboliku ujedinjenja u Hristu.

Trpeza za Badnji dan

Trpeza za Badnje veče je danas pretrpela mnoge promene, a nekad se služilo isključivo povrće, voće i testo. Najčešće na trpezi je bio pasulj, kiseo kupus, turšija, hleb ali i med, orasi, kompot, suve šljive…

Ko je Božić Bata?

bozic-bata

Kažu da Božić Bata dolazi u noći između Banje večeri i Božića i ostavlja deci poklone u slami. To je naš preteča modrenom Deda Mrazu. Bio je to stariji lik, sa brcima i bradom, a ponekad i bez njih u zimskoj odori, sa šubarom i gunjem. Sa debelim pantalonama i čarapama, sa opankama.

Uvek je nosio punu vreću poklona za mališane. Da li su to orasi, suve šljive i kajsije, tople kape i čarape. Poneka krpara igračka ili od drveta napravljena kolica.

bbata_12

Božić Bata i njegov kult zadržao se ponegde u selima s početka 20. veka,  a danas ga gotovo i nema. Čak i njegovo ime govori o tome da on kad ide “lupa, bata” i da zapravo nema veze sa batom kao bratom, već sa lupanjem i udaranjem.

To Božić Bata lupa, dolazi, najavljuje veliki praznik – Božić. I to je deo paganskog običaja, jer stari bog ustupa mesto novom i novom prazniku.

Položajnik i česnica: Mudrac ili daleki predak i kolač u čast Isusa Hrista

Pričest

Za Božićno jutro na crkvama zvone zvona, a porodice odlaze na jutarnju liturgiju. Oblače se svečana odela. Tamo se pričešćuju.

Dolazak položajnika

Prvi čovek koji o Božićnom jutru ulazi u kuću jeste Položajnik. To je mogao da bude neko poznat i da je poseta već ugovorena, ali i neko nepoznat. Prvo, muško. Smatralo se da je to čovek koji će cele godine donositi radost u kuću. Onda je on prilazio ognjištu i džarao vatru, želeći domu i njegovim ukućanima sve najbolje.

Položajnika daruje domaćica. Simbolično, on je predstavljao mudrace koji su došli doneli darove malom Hristu, po rođenju.

Česnica je pogača, kolač koji se zamesi rano ujutro na Božić i u nju se stavlja novčić. U nekim krajevima u Srbiji (Vojvodina) peče se i slatka pita od oraha. Ime je dobila po tome što se pravi u čast Isusa Hrista ili zato što se lomi “na časti“. Ona se iznosi na prazničnu trpezu, za praznični ručak. Kolač se lomi isto kao slavski.

Onaj ko, u lomnjenju česnice, nađe novčić, smatra se da će biti srećan cele godine. Taj novčić domaćin stavlja pored ikone. Smatra se da su naši davni preci mesili obredni hleb u čast boga Svetovida.

Česnica: Od obrednog hleba boga Svetovida do pite ili pogače sa novčićem u čast Hristovog rođenja (RECEPTI)

Božić je porodični praznik

rucak bozic

Božić je porodični praznik i za Božić se nigde ne ide, već se proslavlja u krugu porodice.

Pre obroka se izgovara molitva i okadi se cela kuća.

sisters-1109596_960_720

Kažu da ako za Božić pada sneg, godina će biti rodna. Valja započeti i neki posao, jer će, kažu ljudi, čovek biti uspešan u tome. Pozdrav za Božić je “Mir Božji, Hirstos se rodi, a otpozdrav je “Vaistinu se rodi. Kažu da se taj pozdrav izgovara do Bogojavljenja. Kuća se od slame ne čisti do Svetog Stefana.

Vuk Karadžić je čak znao da kaže da za Božić valja popiti, pa čak i malo više popiti, i to uglavnom vruće rakije, dok je ženama bilo dopušteno da se na taj dan podaju.

Mnoge od ovih običaja smo zanemarili, a Božić Bata nam se u neznanju zagubio. Ovim tekstom želim da vas podsetim na neke stare i arhaične običaje i na to kako smo ujedinili dve vere u jednu. Mnogi poštuju ove običaje samo u nešto modifikovanim uslovima.

badnjak_list

Dopustili smo da neko novo doba preuzme primat, da sve to danas izgleda šljašteće i veselije. Prznajem, naš badnjak uopšte ne svetli tako jako kao Božićna jelka. I dočekivanje Božića nije tako zanimljivo kao odbrojavanje sekundi do Nove godine.

Bog_Perun

Ipak, nemojte zaboraviti na našeg Peruna kada budete kupovali badnjak. Prizovite ga još jednom. I ovako je nova vera odavno uzela primat.

 

 

Fotografije: secanjcrkva.wordpress.com, mcsrem.com, rana.lykoss.com, spcbrod.org, forum.krstarica.com, mitropolija.com, noviput.rs, srbin-info, juznasrbija.info, Instagram, lifepressmagazin.com, Youtube, pixabay.com

 

 

 

2 thoughts on “Božić: Susret starog i novog boga

    1. Hvala draga Goco 🙂 Nikad nije kasno da se nauči. I ja stalno učim.;) Mir Božji, Hristos se rodi! Želim ti zdravlje, blagostanje i mir.

Ostavite komentar

%d bloggers like this: