Borio se sa đavolom da zaštiti mornare: Svetac dobročinitelj koji čuva siromašne i – Srbe

Sveti Nikola je svetac koji se najviše praznuje kod Srba. Zašto baš Svetog Nikolu slavi najveći broj svečara je pitanje na koje ne može tako lako i jednostavno da se da precizan odgovor.  Odgovor je nemoguće naći, a da se ne zaviri u daleku prošlost. O svecu Nikoli sam pisala prošle godine i ko želi može da se podseti tog teksta ovde. Ipak, kao uvod u novi tekst, podsetiću vas nekih činjenica o ovom svecu.

Sveti otac Nikola je bio episkop u četvrtom veku, rodom iz Mire Likijske u Maloj Aziji. Ovaj svetac je vaseljenski, a to znači da ga podjednako poštuje i zapadni i istočni svetLegenda kaže da je Sveti Nikola za života bio veliki humanista, činio je dobro i darivao je ljude. Sve svoje bogatstvo i imanje je podelio siromašnima. Širio je veru i dobar duh gde god da je išao. Sama njegova pojava donoslila je utehu i mir. Kada je poklanjao, novac nije davao tako da se vidi, već je krišom stavljao u džep ili na neko skriveno mesto, da bi se ljudi iznenadili kada ga nađu. Smata se da je Sveti Nikola preteča Deda Mraza.

Naš narod je baš na primerima Svetog Nikole učio o smislu nove religije, pa je vremenom postao i njegov zaštitnik. Sem ove teorije zašto je Sveti Nikola najpopularnniji svetac, odgovor možemo da nađemo i u periodu pre hrišćanstva. Naši preci su oduvek preko leta radili. Kako bi došla zima, oni bi odmarali i imali više vremena za druženje. Zato nije ni čudo  što im je po prhvatanju hrišćanstva ovaj svetac bio idelan da ga većina prisvoji i proslavlja. Neki etnolozi tvrde da je Sveti Nikola poštovan kod nas, jer spadamo u simromašne narode. Pošto praznovanje Svetog Nikole pada u vreme božićnog posta, za takvu skromnu  slavu je malo potrebno. Dovoljno je da domaćin ima hleba, kupusa ili nekog drugog povrća i rakije, pa da se počaste svi gosti namernici i ispoštuje svetac zaštitnik.

Kako je Sveti Nikola postao zaštitnik mornara

Kadaje Nikola postao episkop u Miri, poželeo je da otputuje u Palestinu. Imao je želju da tamo obiđe sveta mesta i da se nastani u pustinji, da bi živeo u miru i bolje se povezao sa Bogom. Ukrcao se na jedan brod, tek pristigao iz Egipta. Čim se ukrcao na lađu, Sveti Nikola je počeo da upozorava mornare o nesreći koja bi ih snašla na putu. Sveti Nikola je ukazivao na buru i pojavu demona. Nikola je predvideo da će im se na tom putu sprečiti sam đavo, koji će se popeti na lađu i mačem preseći konopce. Nečastiva sila bi, prema njegovim rečima, obuzela brod sa nameroma da ga potopi.

I bi tako. Podigla se velika oluja, more je podivljalo, a lađa se opasno ljuljala na talasima. Posada i putnici su krenuli da se mole Bogu da ih zaštiti od velikog zla. Nikola ih je smirivao govoreći da će se sve dobro proći, što se zaista i dogodilo. Ljudi su počeli da se zahvaljuju Bogu i Svetom Nikoli na spasenju.

Međutim, đavo se nije predavao tako lako. Kada se jedan mornar popeo na vrh jarbola da ga popravi, okliznuo se i pao i na mestu ostao mrtav. Tada je ga je Sveti Nikola vratio u život. Lađa je nastavila plovidbu.

Od toga dana, Sveti Nikola je postao zaštitnik moreplovaca i svake godine na dan kada se slavi ovaj svetac, sve lađe, gde god da se nalaze, bacaju svoja sidra i do sutradan miruju, odajući na taj način poštu ovom svetitelju. Pri svakom velikom putovanju ili u brodolomu i oluji, moreplovci se često mole ovom svetitelju za pomoć.

Običaji za Svetog Nikolu

Pokloni za najmlađe

Pošto je Sveti Nikola  zaštitnik dece, postojao je običaj da se na Svetog Nikole deci poklanjaju orasi, jabuke i slatkiši. Tokom noći, dok deca spavaju, Sveti Nikola bi im ostavio poklone u cipele ili pored prozora. Deca bi dan pred Svetog Nikolu, očistila cipele i stavila ih pored kreveta da bi se ujutru prvo ugeldala poklone.

Sadi se božićno žito

Božićno žito predstavlja plodnu sledeću godinu, novi život i dobre useve. Sadi se na ovaj dan da bi do Božića dovoljno naraslo.

Moreplovci pucaju iz topova

Na ovaj praznik, moreplovci gde god da se nađu spuštaju sidra. Zaustavljaju lađe,mornari se mole svetitelju i onda nastavljaju put. Pucaju topovima odajući tako počast svom zaštitniku. Na ovaj način, slavu je obeležavao i knez Miloš Obrenović.

Šareni kolači u obliku ptice

Na jugu Srbije, tradicionalno se na ovaj dan prave šareni kolači u obliku ptica. Neki ptice stavljaju i na slavski kolač. Ovi kolači u obliku ptica se zajedno sa kolačem i vinom odnose se u crkvu na osveštenje. Posle toga se služe se gostima, a prvenstveno deci.

Sveti Nikola je posna slava

Slava Svetog Nikole pada u vreme Velikog božićnog posta. Običaj je da se za Nikoljdan pripremaju isključivo posna jela.

Opraštanje dugova

U Vizantiji je na Svetog Nikolu bio običaj da se oslobađaju zatvorenici. U narodu postoji verovanje da će onome ko danas oprosti dug, sledeća godina biti bogata i plodna. Danas ne treba nikoga podsećati na dug, niti mu dodatno otežavati položaj zbog toga što je dužnik.

I za domaćice važno obaveštenje – ne valja na današnji dan prati veš, niti čistiti i raditi po kući.

 

Fotografije: Pixabay.com, Instagram, Pinterest, medulinonline.blogspot.rs, kmn.rs, aristidhmilaqi.blogspot.rs, nesvil.com, pureandsimplelife.wordpress.com, unamamanovata.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: