Blagovesti, buđenje proleća: Stižu dobre vesti, laste i rode, preskaču se vatre i teraju zmije

Blagovesti je jedan od najvećih crkvenih praznika koji se obeležava devet meseci pre Hristovog rođenja.  Zna se da je upravo na taj dan arhangel Gavrilo javio devici Mariji da će roditi sina Božijeg.

U martu su se, pre ovog praznika, ritualno čistile kuće, pokućstva i štale. U očekivanju prolećnih praznika, već prvog dana marta izvodili su se rituali vezani za buđenje prirode i za novi početak. Prema narodnom verovanju, na Blagovesti se iz toplih krajeva vraćaju kukavice i laste i nose dobre vesti – najavljuju kraj zime i početak proleća.

Na Blagovesti zmije izlaze iz svojih zimskih skrovišta i dolaze vile koje su dobre sve dok ih neko ne naljuti. One pomažu ljudima u nevolji. Vraćaju se i druga natprirodna bića koja mogu da napakoste ljudima i nanesu štetu prirodi.

Čišćenje kuća i paljenje vatre neizostavni su deo narodnog praznika Blagovesti. U rano jutro, domaćica bi pomela dvorište, sakupila smeće na jedno mesto i zapalila ga. Zapaljenu vatru preskakali su ukućani za zdravlje.

Verovalo se, takođe, da obredno obilaženje dvorišta i kuće štiti od ujeda zmija. Običaj je bio da žene i deca dižu galamu lupajući u metalne predmete, uglavnom šerpe i lonce, i ponavljaju: „Bežite zmije i gušteri! Blagovesti stižu!„. Oni idu oko kuća i štala i rade ovaj ritual. U nekim mestima, zmije se teraju zapaljenim krpama, a ponegde ih teraju povicima: „Bežite zmije i gušteri! Rode stižu!„. Narod veruje da i najopasnija zmija neće napasti rodu. Pričalo se čak da zmija može da pobedi snažnog orla, ali rodu nikada.

Nekada su se na Blagovesti devojke okupljale i išle od kuće do kuće pevajući prigodne pesme. U njima je glavni junak bila kukavica. Pevalo se o tome kakve vesti ona donosi, na primer da su stigle vile, da će se neka devojka uskoro udati i drugo.

Prema jednoj legendi, na Blagovesti se iznad zakopanog blaga diže plavi dim. Neke šaljivdžije su znale da zapale slamu i odozgo stave koš, posle čega je plamen postajao plavi. Tako su namamljivali lakoverne tragače za blagom, koji su se posle dugog kopanja iscrpljeni vraćali praznih ruku. Njih su onda u kafani svi ismejavali.

Verovalo se da ko na Blagovesti čuje kukavicu da kuka, a sit je i ima u džepu bar jedan novčić, tokom cele godine neće biti gladan, a novčanik će mu biti pun. Ako je čovek gladan, bolestan ili bez para, kad čuje kukavicu mora pljeskati rukama dok je ne otera.

Na Blagovesti se ustaje rano. U nekim krajevima se ustaje u ponoć, a dan je počinjao devojačkom pesmom. Devojke bi uoči ovog dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih je razbuktavana velika vatra, obično na brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru su se veselili i muškarci i žene, i mladi  i stari.

Bilo je uobičajeno da se vatra preskače, a vladalo je verovanje da će onaj ko preskoči ovu vatru biti zaštićen od ujeda zmije. Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije.

Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke, to jest cipele. Dobro je na ovaj dan umiti se u reci ili potoku, a Blagovesti naročito slave žene. One koje žele da zatrudne, odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.

Od tog dana počinje setva žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.

Dan kada je arhangel Gavrilo saopštio Mariji da nosi sina Božjeg

Blagosvesti su nepokretan praznik, što znači da uvek padaju na isti dan, koji pravoslavna crkva proslavlja 25. marta, odnosno 7. aprila. Spada u Bogorodičine praznike.

Pola godine pošto je prvosvešteniku Zahariji projavio da će u dubokoj starosti dobiti sina koji će biti preteča Isusa Hrista, arhangel Gavrilo javio se devici Mariji u Nazaretu, pozdravivši je rečima: „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama!„. Začuđenoj i uplašenoj devojci, anđeo je potom objasnio: „Ne boj se, Marija, jer si našla blagodat u Boga! I evo začećeš, i rodićeš sina i nadenućeš mu ime Isus. On će biti veliki, i nazvaće se Sin Višnjega, i daće mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog. I carevaće nad domom Jakovljevim vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja„.

Na Marijino pitanje kako je to moguće kad nema supružnika, Gavrilo je odgovorio: „Duh Sveti doći će na tebe, i sila Višnjega oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji„. Marijay je odgovorila: „Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj„.

Postoji nekoliko predanja vezanih za ovaj razgovor. Između ostalog, arhangel Gavrilo se pojavio pred Marijom baš u trenutku kada je čitala poznato mesto iz Knjige proroka Isaije: „Gle, devojka će začeti i rodiće sina„. Isus Hrist je vaskrsao 34 godine kasnije, na isti datum na koji se vodio opisani razgovor Božjeg glasnika i buduće Bogorodice. Zato se 25. mart/7. april smatra za autentični datum Vaskrsa, a retki su slučajevi kada se Uskrs poklopi sa ovim nepokretnim praznikom. Taj dan se zove „Kiriopasha„.

 

 

 

Fotografije: Pixabay.com, Twitter, Wikipedia, otacmilic.com, belami.rs, bnr.bg, blog.b92.net,pravoslavnasrbkinja.blogspot.rs, zdravasrbija.com, venerinsan.com, kurir.rs