Bela nedelja i Bele poklade: Dani kada se teraju zle sile i uživa u hrani, pesmi i piću

“Oj mala bosonoga

Misliš malo na onoga

Misliš malo na onoga

moga garavoga…”

Ne znam koliko ste znali, ali nedelja koja polako prolazi je Bela nedelja. Bela nedelja je poslednja nedelja pred Uskršnji post, a poslednji dan te nedelje se zove Bele poklade.

Bela nedelja

Oduvek sam želela da nešto tako vidim uživo. U nekom srpskom selu. Možda čak i da učetvujem, da mi navuku masku na glavu, pa da i ja zajedno sa meštanima teram zimu. Ili da budem deo svatova. Ili da mrtvima pomognem da im se osvetli put. Nisam bila ni na jednom takvom ritualu, ili domaćem karnevalu, a vi pročitajte u nastavku teksta šta prati nedelju pred Veliki post. Nadam se, ukoliko ikad doživim tako nešto, imaćete izveštaj iz prve ruke 🙂

Poklade

Bele poklade prate običaji kojima se selo, narod, usevi štite od zlih duhova i veštica. Nekada su tokom cele Bele nedelje išle maskirane povorke koje su pevale ispred kuća, dok su ih ukućani darovali mesom, slaninom, kolačima i obavezno jajima. Učesnici povorke su najčešće predstavljali svatove i uz smeh i šalu igrali i pevali u dvorištima, ne ulazeći u kuću. Ta improvizovana svadba sa sve mladom, mladoženjom, popom, kumovima, deverom, starim svatom i gostima znala je da čini veliku buku. Kada bi se obavilo to takozvano “venčanje“, usledila bi večera, jelo bi se i pilo, pevalo i veselilo, a onda bi se svatovi rasturili.

Takozvano venčanje

U vreme dok još nije hrišćanstvo nije došlo do ovih prostora, ljudi su se mnogo plašili zlih duhova i verovali su da se protiv njih mogu izboriti maskama i obredima koji prate te rituale. Maskiranjem, ljudi su tada postajali jednaki sa tim zlicama koje su im uništavali useve, odnosili kišu, donosili bolesti i smrt. To se zovu “pokladski rituali“. Maske su izrađne od rogova, krzna i vune, a oni koji su ih oblačili, nosili su i motke i na taj način su plašili zle sile.

Tipična maska

Pošto je u slovenskoj mitologiji boginja Morana simbol zime, bolesti i svega lošeg, pa i umiranja, maske su služile i da nju zaplaše i oteraju.

Morana

Različiti rituali su zabeleženi među Vlasima i Srbima, kad je reč o Pokladama. U šumadijskim selima postoje Pokladski maskenbali. To su danas poznate Maškare. Počinju čim krene Bela nedelja. To je ono što opisah u prethodnom pasusu. Povorke koje idu od kuće do kuće.

Maškare

U drugim selima postoji običaj zvan Priveg ili Marga. Po svemu sudeći, običaj je preuzet iz vlaške tradicije. Kad se oteraju demoni, treba se odužiti mtrvima. Kod Vlaha Ungurijana pale se vatre, dve vatre ili dva privega za preminule. Priveg kod Vlaha označava “vatru za one koji su umrli bez sveće. Tako se pokojniku koji je umro bez sveće osvetljava put. Poreklo reči je iz latinskog jezika i potiče od reči “previgilium što znači “bdenje“. Osnova te reči je glagol “vigli, viglis što, opet, znači “staržariti, biti budan“. Marga znači igru koja se igrala tokom Poklada. U mešovitim selima (srpsko – vlaškim) upotreblajavala se reč Marga za Pokalde, a gde su živeli samo Vlasi, reč Priveg.

Priveg

Za Priveg i Margu mladići iz sela pripremaju drva za potpalu. Predveče se pali vatra i dolaze meštani. Oni donose još drva ili kukuruz. Oko vatre se zaigra igra (nešto kao kolo) i graju je muškarci koji drže jadan drugog oko pasa. Predvodnik ima štap i treba da udari poslednjeg igrača u nizu, koji mu stalno beži. Cilj je da njega obori u pepeo. Ali, pošto mu poslednji u nizu igrača beži, stvara se zmijoliki oblik kola. Kad svirač prestane da svira, onada se kolo povija levo desno i izgovara “Šišmarga, Šišmarga“. Ako se neko iz tog niza otkači, kaže se da je “Uhvatio pile“. Igraju se i druge igre i pevaju vrcave pesme, jednu navedoh na početku teksta 🙂

Maskirana deca

Ovaj praznik, u nekim selima u Srbiji naziva se još i ”Čuronje”. Običaj je da deca obučena u belo idu od kuće, do kuće i da od meštana traže hranu ili novac na poklon. U nekim delovima Srbije ovaj praznik se povezuje sa spasom od vremenskih nepogoda, a najviše grada. Deca se maskiraju do te mere da ih meštani ne prepoznaju, kada ih pitaju: ”Ko ste vi?”, deca bi trebalo da odgovore: ”Mi smo Bela nedelja.” Kada bi ih pitali odakle ste, deca bi odgovarala: ”Mi smo iz sela gde groblja nema.Meštani iz svojih kuća iznose poklone, a valja se i da pozovu Belu nedelju, odnosno decu, u kuću. Darovi mogu da budu razni, a obično je to hrana, slanina, jaja, slatkiši, sve šta se nađe u kući u tom trenutku. Neki daju čarape, jer se veruje da teraju vukove i da se tako čuva stoka. Valja se i da se daju jabuke, da bi bila rodna godina. Bela nedelja ili Bele poklade je nedelja praštanja, mira, sloge i veselja.

jela

Na taj dan vrše se magijski rituali i predviđa se budućnost iz jaja. To je praznik pred Veliki post, a vodi poreklo iz stare vere kada se slavio dolazak proleća i obeležavao kult Sunca. Na Bele poklade jedu se jela od sira i mleka. Kao i za svake poklade, veseli se i pije do ponoći kada nastupa post. Ovo je veseo dan, pun šala, pesme, radosti. U domovima se spremaju bogate trpeze, pune raznih đakonija od mleka, sa kojima se od tog dana do Uskrsa prestaje.

crkva

U poslepodnevnim časovima se služi takozvano “oproštajno večernje“, jer se tada obavlja “čin praštanja” u hramovima, a po povratku iz crkava i u domovima. Vernici jedni od drugih traže oproštaj, a i daju ga za dotadašnje uvrede, nemar, klevete, zavade da bi “čiste duše” otpočeli post.

Noć veštica u Njujorku

Jedan od praznika koji postoji u više kultura evropskih naroda je upravo i ova Bela nedelja. U ovoj nedelji, koju su pravoslavni Grci zvali Sirna nedelja, jedu se mlečni proizvodi i iz tog razloga dobila je naziv “Bela“. Običaji koji se sprovode tokom Bele nedelje, možda ste primetili, podsećaju na one kod Zapadnjaka koji slave Noć veštica. Ipak, Bela nedelja nije taj praznik, jer je povod za proslavu Bele nedelje drugačiji i slavi se u proleće, za razliku od Noći veštica  sa kojom dolazi hladno vreme i koja se slavi u jesen. Naši preci slavili su i dolazak jeseni na sličan način, jer je tad prestajao rad na poljima i ti praznici zvali su sue Velje noći. O tome imate opširnije u ovom mom tekstu.

Karneval u Riju

U svetu se Poklade proslavljaju preterivanjem u hrani, piću i zabavama pod maskama. To su karnelvali. Karnevali se održavaju neposredno pred post i označavaju njegov početak. Rečkarneval” potiče od latinske rečenice “carne vale” a što bi u značenju bilo “zbogom meso, što znači da su to poslednji dani pred post, kada može da se jede meso.

Mardi gras

Najpoznatiji karneval u svetu je karneval u Riju i uvek počinje u subotu, a završava se u utorak, na Bele poklade ili takozvani Mardi gras, što na francuskom jeziku znači “debeli utorak.

 

Fotografije: Tumblr,  YouTube printscreen, olbrih.blogspot.com, palankadanas.com, panorama.it, epika.org, tozagubica.rs, time.mk, uteshiteljevo.blogspot.com

2 thoughts on “Bela nedelja i Bele poklade: Dani kada se teraju zle sile i uživa u hrani, pesmi i piću

Ostavite komentar

%d bloggers like this: