Ada Bojana: Raj na koji je Bog zaboravio

Poslednje uporište raja kakav je prvobitno zamišljen nalazi se na najjužnijoj tački Crne Gore, tamo gde se reka sa dve strane uliva u more.

Ada Bojana. Granica sa Albanijom. Tu su svoje mesto našli oni koji još veruju u slobodu, ma koje vrste. Hipici, poete, deca sunca, cveća, ljubavi, zaljubljenici u prirodu, život, ljubav, seks, erotiku…  Svi oni pronalaze svoj tračak izgubljenog sveta.

Trava na Adi je viša od mene 🙂

Kao da je vreme stalo. Onog trenutka kad se prođe rampa FKK naselja, zamišljena vremenska mašina vraća putnike, turiste i naturiste u 1973, recimo. Na recepciji je taman tako. Sa zida “praistorijske” upravne zgrade i iz bifea “gledaju” nešto moderniji TV aparati i samo po njima bi mogla da zaključim u kojoj smo godini. Stari nameštaj, onaj iz perioda bivše nam zemlje. Vide se ostaci SFRJ, ali samo oni koji su iole osetili te srećne godine, a potiču sa Balkana, prepoznaće taj uticaj. Ti Balkanci čekali su da se odnekud pojavi Mira Furlan kako otkriva lepote nekih novih poroka.

ada2

Mladi Rusi i stari Nemci ni ne znaju  koji je to osećaj. Ali vole mir, slobodu i poneku tišinu koja se drzne da umiri ptice, tok reke i njeno ušće. Sada tu tišinu zna da pokvari polugoli prodavac knjige “Ljepota poroka” koja je i proslavila ovo tako jedinstveno mesto.

Scena iz filma “Ljepota poroka”

A okolina miriše na borove. Oni iz grada to zovu “miris mora“, iako to nije miris mora. Smenjuje se rastinje sa peskom i tada… Miris reke postaje miris mora. Reka ublažava slanitet morske površine. Reka hladi more. Uživanje počinje prvim korakom.

ada5

Nudisti su našli svoje utočište. Pobegli od radoznalaca, našli parče izgubljenog raja. Na žalost, postoje indicije da će im i to parče, to tako posebno mesto na kugli zemaljskoj, oduzeti i dati nekim megalomanski hotelima čiji vlasnici planiraju da tu prave “kule i gradove” za običan, platežni svet. I Zemlja će izgubiti svoj raj.

ada3

Dotle, treba otići tamo. Dopustiti sebi taj “sramotni” trenutak mira, jedinstva i te nesputane slobode. Leći na pesak, valajti se u njemu, plivati go… Opustiti se, pustiti misli da same nađu put. A onda, kada svarnost dođe po svoje, ostaju uspomene na slobodu, prisećanja i želja da se ponovo zakorači u raj.

 

Fotografije: Nataša Ilić/lična arhiva, Youtube, ulcinjska-rivijera.com

Ostavite komentar

%d bloggers like this: